Да би се догађаји из општине Бачка Паланка сачували од заборава, у сарадњи са Недељним новинама, објављујемо неке од чланака које нас враћају у прошлост, а за тему имају догађаје који су забележени у периоду који је давно иза нас. Овог пута су преузети текстови из Недељних новина – број 136 од 6. августа 1967. године.
Коначно комплетни кабинети
Овога лета тишина и мир нису се уселили у учионице и холове Техничке машинске школе у Бачкој Паланци – жагор ученика и лупу школских клупа заменила је граја мајстора и звекет алата.
По први пут од како је ова зграда предата на употребу пре седам година генерално ће се уредити све просторије и извршити неке неопходне поправке. О овим радовима разговарали смо са директором школе дипл. инж Ивицом Станком:
– Уређујемо се коначно и ми, а било је и крајње време, јер од како ова зграда постоји, није се нашло средстава да се темељније окречи и „дотера“. Сада ћемо искористити летњи распуст да заменимо дотрајали топли под у учионицама и кабинетима са паркетом што ће коштати близу 10 милиона старих динара. Поред тога посебно је одобрено 2 милиона старих динара за комплетно кречење школских просторија. Топли под ће остати једино у зборници и канцеларијама док су све учионице и кабинети добили, много лепши и практичнији паркет…
Милиони се топе на сунцу
Прошле године завршен је модеран асфалтни коловоз читавом дужином Улице Иве Лоле Рибара на радост и понос свих становника овога краја. Радост становника „Калоша“, спласла је када су са првим жарким данима овога лета приметили да се њихов толико жељени асфалт топи као путер на сунцу и да га браздају и односе на точковима не само камиони и сељачка кола већ и – бициклисти…
– Извођачи радова су признали да су погрешили, каже Ђура Јовић, директор Завода за стамбена и комунална питања – пошто су наводно употребили погрешну врсту асфалта или су ставили више битумена.Сада ће покушати да посипањем такозване „ризле“, тј. ситног туцаника, на неки начин апсорбују вишак асфалта и стабилизују га…
При свему томе, као да се заборавља да је коловоз у овој улици пре само годину дана плаћен 128 милиона старих динара и да се за те паре очекивало да – ваља. Не годину или две већ много дуже.
Фолксвагеном на кола пуна прасића
Судија за прекршаје Лука Деспанић казнио је са 500 нових динара двадесетогодишњег Петера Шпилденера, туристу из Немачке. Он је био на једном журу, где се навелико пило. Он је око 3 часа ујутру прилично напит сео за волан свога фолксвагена и са својим друштвом пошао из Паланке према Новом Саду. На излазу из града директно је колима налетео на запрежно возило земљорадника Душана Лакића. Од удраца прасићи из кола су попадали по коловозу и разбежали се, тако да су ихједва похватали. Туриста мора платити и штету Лакићу у износу од 400 нових динара.
Прва жена – професионални возач
Прошлог уторка забележили смо један куриозитет: тога дана издата је по први пут професионална возачка дозвола „Ц“ категорије у нашој општини једној жени. У питању је Јелена Керавица, домаћица из Пивница.
Ви сте или бар до сада сте били домаћица, шта вас је навело да „промените занимање“?
– Видите, имамо приватни камион па сам сматрала да није лоше и ја да имам возачку дозволу „Ц“ категорије. У сваком случају ће добро доћи да заменим мужа за воланом када треба.
Како ваш супруг гледа на вашу дозволу и намере?
– Наравно све је било у договору са њим. Он ме је и обучавао јер је возач већ двадесет година.
Планирате ли да се сасвим „посветите“ новом послу?
– Намеравамо да ускоро пријавимо фирму за превоз па ћемо на смену да возимо. Верујем да ћу, док мало стекнем искуства, постати и возач „Ц – Е“ категорије.
„Тајна“ Рођиног сладоледа
Посластичари браћа Зећири Азби (33 године) и Зећири Рушит (32 године) синови старог посластичара Авзије Међидовића из Тетова познати су бројним муштеријама као „Рође“. У овим топлим данима они су у својој малој, лепо уређеној радњи од седам часова па скоро до поноћи. Јефтин сладолед свакога тренутка „сели“ се из дубоких посуда у корнете. Велика куглица стаје 20 пара, а за 50 добије се три такве куглице сладоледа. Увек насмејани Зећири Азби и Зећири Рушит, веома пажљиви према својим муштеријама, којима се без обзира на пол обраћају са „Изволи Рођо…“, „Драги Рођо“,„Одмах Рођо…“.
Чоколада, ванила, лимун, наранџа, јагода – сладолед иде као алва. Често се чека на ред да би се дошло до јефтиног и квалитетног сладоледа. Браћа Међидовићи раде пуном паром.
– Пре неколико дана – прича старији брат Зећири Азби – дошао је у нашу радњу један Аустријанац из Беча и понудио нам три милиона старих динара да му дамо наш рецепт по којем справљамо сладолед, али ми смо одбили ту понуду… За овај сладолед заинтересовао се и један посластичар из Загреба, али посластичари Међидовићи љубоморно чувају свој „патент“ и кажу да би пре дали ову своју прометну радњу него рецепт за сладолед!
-Трудимо се да квалитет нашег сладоледа буде још бољи – каже Зећири Азби – и зато не жалимо ништа што је потребно за добар сладолед. Ми у наш сладолед приликом справљања стављамо одређене разне мирисе набављене у нашој земљи и Италији и довољно шећера и млека.
У ствари и за млечни и за воћни сладолед комбинирамо са разним рецептима. Међутим, наш рецепт не желимо да одамо јер је конкуренција јака.
