БЕОГРАД – Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић, изјавио је данас да су кампови за избеглице у Србији пуни и да је њихов укупан број, како је навео, у овом тренутку у земљи већи од 10.000 људи.
Ђуровић је рекао да врло често људи у великом броју бораве и ван кампова, у околини.
Навео је да се у Прешеву више од 1.100 људи налази у кампу, а да 50 спава на отвореном. У Сомбору између 600 и 700 људи спава на отвореном око кампа, а камп је попуњен.
„Слична ситуација је и у Суботици, тако да присуствујемо једној тешкој ситуацији, која прети да буде хуманитарна криза уколико не повећамо смештајне капацитете“, навео је Ђуровић.
Указао је да је капацитет кампова у Србији 6.000 места за летње услове и да то значи да капацитети нису довољни.
Говорећи о рути којом се крећу избеглице, Ђуровић је објаснио да они и даље највише долазе у Србију са југа, пре свега преко Северне Македоније, са КиМ и из Бугарске.
„То су главни начини како људи долазе до нас и онда миграција иде или према Босни или према српско-мађарској граници, где масовно покушавају у овом тренутку да границу и пређу, а таква је ситуација била и од почетка године. На мађарској граници, иако је целом дужином ограђена, постоје значајне мађарске снаге, и полицијска и војне, које контролишу границу, а уствари је и најпропуснија граница, што говори о томе да концепт овакве борбе са миграцијом не даје резултате на терену“, рекао је Ђуровић.
Додао је да на тој локацији има и насиља, али и да мађарске власти, како је рекао, „гурају“ у Србију стотине људи дневно које ухвате у покушају преласка границе.
„То се дешава свакодневно, па ствара зачепљење и тешку ситуацију на северу наше земље“, нагласио је директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
У Србију избеглице улазе и илегално, мимо граничних прелаза, а Ђуровић је указао да се то дешава целом дужином „зелене границе“.
„То значи да користе сваки могући начин и уз помоћ често кријумчара и њихове навигације са обе стране граница, да уђу код нас. Иначе, у стручном аспекту и када се говори о контроли граница, страх чува границу најчешће, а ви колико год да имате и полиције и ограда, не можете да зауставите људе јер је толико тешко да контролишете физички целу територију границе на нашем југу да људи свакако нађу пут“, наводи Ђуровић.
Према његовим речима, око Прешева се користе урбана насеља да би се људи приближили до границе јер су са обе стране границе села, а у другим деловима земље, зависно од географског терена, различита је ситуација.
