Da bi se događaji iz opštine Bačka Palanka sačuvali od zaborava, u saradnji sa Nedeljnim novinama, objavljujemo neke od članaka koje nas vraćaju u prošlost a za temu imaju događaje koji su zabeleženi u periodu koji je davno iza nas. Ovog puta su preuzeti tekstovi iz Nedeljnih novina – broj 40 od 03. septembra 1965. godine.
„Prekrajanje“ opštinskog budžeta
Zbog raznih restrikcija u oblasti budžetske potrošnje, koje su usledile u drugoj polovini ove godine, opštinski budžet treba da se smanji za oko 140 miliona dinara. To je prilična suma s obzirom da je ovogodišnji budžet „krojen“ tačno po meri, negde čak i ispod potreba, i da je svakako stavka rashoda merena po nekoliko puta, prolazeći kroz sva „cedila“ društvenog odlučivanja. Stoga preraspodelu budžeta treba ove godine izvršiti veoma brižljivo i uz široko učešće zainteresovanih organa, ustanova i građana.
Ovakav zaključak donet je i na poslednjoj sednici Izvršnog odbora Opštinskog odbora Socijalističkog saveza kada je razmatran prvi predlog roboplana, koje su izradile nadležne stručne službe u Opštini. Ovom prilikom je odlučeno da se preraspodela budžeta stavi na dnevni red zborova birača, koji treba da se održe u oktobru.
U prvim razgovorima je preovladalo mišljenje da bi se trebalo odreći svih do sada neutrošenih investicija iz budžeta, koje iznose oko 70 miliona dinara. Preostali deo treba da se smanji ostalim korisnicima budžeta, po osnovu uštede nutrašnjih rezervi u ovim kolektivima…
Gradiće se nasip
Vest da će još u toku ove godine početi izgradnja nasipa oko Bačke Palanke bila je povod da zamolimo potpredsednika Opštinske skupštine Mladena Šijakova da nam kaže šta je do sada preduzeto i kakvi su planovi za realizaciju ovog značajnog poduhvata.
– Bačka Palanka je jedini vojvođanski grad na reci koji nema odbrambeni nasip – rekao je Mladen Šijakov. – Ranije se smatralo da se Palanka nalazi na visokom terenu i da joj nije potrebna nikakva odbrambena linija: poslednjih nekoliko poplava, a posebno ovogodišnja, učinile su ovo shvatanje neodrživim i nametnule nužnu potrebu izgradnje odbrambenog nasipa. Takva odluka je, konačno, doneta. Ovih dana užurbano se radi na izradi projekta, raščišćavanju i sondiranju terena, a i preduzeti su koraci da se sklope ugovori sa izvođačem radova.
[rev_slider alias=“petrusha“][/rev_slider]
Kada se mogu očekivati početni radovi?
– Ukoliko sve pripreme budu tekle po planu, izgradnja prve deonice nasipa treba da počene u novembru ove godine. To je deo od Industrijskog kombinata do gradskog kupališta. U drugoj etapi gradio bi se deo nasipa od kupališta do ustave Nova Palanka, a u trećoj od Begeja do Čelarevske šume….
…Na pitanje o dimenzijama nasipa, Šijakov je odgovorio da se projekat tek radi, ali je sigurno da će nasip biti oko jedan i pometar viši od do sada najvećeg zabeležnog vodostaja Dunava…
„Htela bih da radim“
– Razgovarali smo sa Mirjanom Orelj Oko dvanaest časova navratila je u našu redakciju i zamolila nas da joj pomognemo… Još od juna, tačnije od kako je završila ekonomsku školu, stalno traži zaposlenje i ne može da ga nađe.
– A moram da radim. Ne pitam šta… Spremna sam da radim i u proizvodnji, iako sam završila srednju školu.
Gde ste sve do sada tražili zaposlenje?
– Svuda, ali ništa. Uvek me lepo prime, nasmeju se i kažu da ne mogu. Na nekim mestima su mi rekli da sačekam nekoliko meseci… A šta ću dotle, to niko nije pitao?
Zar niste mogli da produžite školovanje?
– Nisam u pitanju su finansije. Braća su mi u vojsci, a mama mi je kod kuće. Prinuđena sam da radim. Sem toga, i zemlja koju imamo četiri jutra poplavljena nam je. Sada moramo zadruzi da platimo sve ono što je radila a od zemlje nemamo nikakve koristi.
A da li ste bar stipendiju tražili?
– Vi ste veliki optimista, kada mislite da bih je negde dobila.
Hoćete li nešto sami da kažete?
– Hoću. Razumem je i privrednu reformu i trenutne teškoće, ali ne razumem da su se neke moje koleginice koje nisu ni završile školu mogle da zaposle, a ja ne mogu.
Zar ima i toga?
– Nego… Hoćete li možda konkretne podatke.
Dva kilometra novih trotoara
Ovih dana u Dositejevoj i Ulici Borisa Kidriča treba da otpočne izgradnja betonskih staza u ukupnoj dužini od dva kilometra. To je najveća ovogodišnja akcija Mesne zajednice IV i V reona, na koju treba, prema odluci zbora birača, da se utroši deo sredstava iz mesnog samodoprinosa.
Izgradnja staze nije mogla da počne ranije jer je najveći deo sredstava počeo da stiže tek nakon ubiranja letine a išto je Mesna zajednica imala formalnih smetnji kod banke…
…Oko toga u kojoj ulici da se betonske staze naprave bilo je dosta diskusije. Postojala je, naime namera da se poploča Gundulićeva ulica, te da se na taj način povežu dva reona, ali su komisija za komulna pitanja pri Mesnoj zajednici i odgovarajuća komisija organizacije SSRN preporučile da se uzmu u obzir Dositejeva i Borisa Kidriča, pošto je u ovim ulicama pločnik od cigle najstariji pa da se u njima betonira nepopločana strana…
Pogledaj: Vremeplov: Kad se za telefonski poziv čekalo satima u Pošti
