Православним верницима у понедељак, 18. марта, је почео вишенедељни Ускршњи пост, који се назива и Велики пост, Часни пост и Велика четрдесетница. Ускршњи пост завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Ускрсом.
Назива се још и Велики пост због посебне важности, али и дужине трајања, а Часни пост зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст, док назив Велика четрдесетница има зато што је укупно трајање поста четрдесет дана.
Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.
Правила током поста:
– Не једемо месо, јаја сир, млеко и све млечне производе.
– Уље и вино су дозвољени свим данима, осим средом и петком, када би требало јести храну спремљену на води.
– Риба се може конзумирати сваке суботе и недеље, као и на празнике.
– Уколико не можете, из здравствених разлога, да испоштујете правила поста, посаветујете се са својим духовником како у том случају да постите.
Прва недеља поста зове се Чиста, друга Пачиста, трећа Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање, а четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста.
Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим, објашњено је на сајту Епархије-сремске.
Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља.
Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу.
Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.
Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни верници увек прослављају у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.
Верници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.
Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обележавање и прославу Васкрса.
