Божур је вишегодишња дрвенаста и зељаста биљка отпорна на ниске температуре и добро презимљава у нашим климатским условима. Уколико је на прави начин засађен током јесени процветаће већ следећег пролећа, док то није случај уколико је пролећна садња.
Владимир С. Раниславић из Панчева каже да ово цвеће нема превелике захтеве за водом, превише заливања могло би довести до проблема, али пожељно га је залити у периодима када дуго нема падавина и када је земља веома сува.
„Влага је божуру непријатељ“, каже Раниславић и додаје да иако то многи покушавају и желе ову биљка није препоручљиво садити у саксије или високе жардињере с обзиром на то да им је најбоље у земљи у башти где ће заправо и најбоље уживати. Он сматра да није случајно што дрвенаста биљка божура у Кини живи до 1.000 година, док је зељастима век око 100 година.
Владимир већ 15 година ужива негујући ове предивне биљке, а како каже последњих пет се потпуно заљубио у дивље божуре, оне из природе од који су потекли сви остали.
„Дивљи цветају први, средином априла. Крајем тог месеца почињу да цветају и дрвенасти, док хибридни зељасти цветају од краја априла па све до средине јуна. И зељасти и дрвенасти имају основу, дивље божуре. Постоји девет врста дивљих дрвенастих и сви су пореклом из Кине. Тачан број врста дивљих зељастих божура није утврђен, а сви су на северној хемисфери. Само две врсте су у Северној Америци, а сви хибридни зељасти настали су из биљака од Португалије до Јапана. Постоје и интерсекцијски. Они су настали укрштањем дрвенастих и зељастих“, каже Раниславић и објашњава да у част човека који је то први успео називају се ито божури – Јапанац се звао Тоичи Ито.
„Размножавање божура може бити генеративно и вегетативно. Обично се дивљи размножава из семена те настаје биљка идентична мајци, зато су управо они нешто посебно. А управо због тога се и врста очувала, док код хибрида то није случај“, каже наш саговорник додајући да вегетативно размножавање подразумева деобу корена. Пажљиво треба извадити корен из земље, скинути земљу, добро испрати водом и онда ће се тачно видети место где корен може да се засече и дели. Један стари корен може дати минимално 10 делова, а деобом корена се добијају идентичне биљке. Обично се дивљи божур размножава из семена те настаје биљка идентична мајци. Када се биљка подмлади она боље цвета, једноставно речено од осамдесетогодишњака настају нове младе биљке које крећу у нови живот. Важно је знати да врх одсеченог корена који се сади мора бити један до два центиметра испод нивоа земље, уколико се посади дубље никада неће цветати“, каже саговорник и додаје да није потребно заливање, једноставно се засади и заборави се на њега, а одлично је уколико на њега падне снег“ каже Раниславић.
Божур који је засађен током јесени процветаће већ следећег пролећа, док то није случај уколико је пролећна садња. Иначе, воли и лето и зиму и може да поднесе веома ниске температуре чак до -30 степени.
