24-годишњи израелски пењач Надав Бен Јехуда, налазио се на само 300 метара од врха Монт Евереста али је одустао од свог сна о освајању највишег врха планете како би спасао рањеног турског алпинисту.
Бен-Јехуда је инцидент описао на следећи начин: „Прошао сам поред два људска тела која су била још увек топла. Схватајући да умиру и да више немају снаге за кретање, алпинисти без снаге отпузали су у страну, пали у кому и умирали, а они који су наставили да се крећу заобилазили би их. Једног сам одмах препознао, био је то Ајдин Ирмак из Турске, срели смо га у кампу. Био је у несвести, није имао рукавице, кисеоник, ранац, а уклоњена му је била и кацига. Чекао је крај.
Други пењачи су пролазили поред њега не макнувши ни прстом, али ја сам знао да ако будем прошао поред њега и оставио га ту, да ће умрети.
Барем сам могао да покушам да га спасем. Ајдин и ја почели смо да силазимо, то је трајало 9 сати. Било је врло тешко носити га на себи јер је био тежак. На моменте би се расвестио, али онда се опет онесвестио. Када је најзад дошао себи, почео је да вришти од болова и то нам је још више отежавало спуштање. Врло споро смо се спуштали на доле, а у једном тренутку ми се сломила маска за кисеоник.
Нешто касније срели смо пењача из Малезије, који је такође био на ивици снаге. Било је јасно да је постало потпуно немогуће ићи даље. Пењаче које сам сретао успут молио сам да ми дају мало кисеоника за двојицу рањених, и неки су пристали да помогну. Некако смо дошли до кампа. Хеликоптер их је евакуисао и превезао до болнице у Катманду.“
Сви су имали озбиљне промрзлине. Надев Бен-Јехуда је такође имао озбиљне промрзлине прстију које су приказане на фотографији, јер је током акције спашавања морао да скине рукавице.
„Суочио сам се са изазовом, бити најмлађи Израелац који се икада попео на Монт Еверест, што би било сјајно за моју каријеру, или покушати да спасем два живота. Изабрао сам другу опцију и успео сам то да учиним. Хвала свима који су ми помогли у припреми и подучавању. То ми је дало довољно снаге да успем да се сам спустим са двоје људи којима је била преко потребна помоћ.“ – Надев Бен-Јехуда, 2012. године.
