Домаћице некада нису много разбијале главу око тога шта ће кувати. Јеловник се знао за целу недељу и то је било свето писмо. Правило је могло да се прекрши због светаца, празника или великих сезонских, а тешких послова као што су орање или жетва.
Кад је стање нормално, јеловник се није мењао. Понедељком се кувала кромпир чорба без меса, уторком папиркаш, средом бели пасуљ без меса, четвртком супа и ринфлајш, од колача евентуално палачинке или крофне, петком жути пасуљ, без меса, суботом насуво (резанци или макарони) са сиром, кромпиром, маком или презлама (дропцем, како су се звале мрвице од старог, препеченог па самлевеног хлеба).
Зато се недеља чекала као озебло сунце. Стигла је и у бећарац, једва чекам да недеља дође, да ме стомак од пасуља прође. И није било важно да ли је кућа од богатијих или мање богатих, постило се и кувало без меса поред пуног дворишта и штала.
Е, али зато кад недеље дође, тај је ручак надокнађивао све пропуштено.
Како изгледа традиционалан војвођански недељни ручак. Домаћица устане са петловима да пристави супу и умеси тесто за штрудле.
Супа се кува од кокошијег меса, кокошка је из дворишта и мора бити стара бар годину дана. У супу се, осим меса, ставља шаргарепа, першун, паштрнак, целер, ако има, црни лук препечен на плотни, мало бибера у зрну, соли, и то се све кува док месо не буде готово. У неком тренутку, у супу се дода и кромпир исечен на четвртине.
У супу се закувавају домаћи резанци или кнедле са гризом.
Месо и кромпир, и такозвани гринцајз, шаргарепа, першун и паштрнак, једу се након супе, са сосом. Сос се најчешће кувао од мирођије, куваног парадајза, вишања или рена. Зависи шта ко од укућана воли.
После супе и ринфлајша, следи печење. Обично је то похована или печена пилетина. Понекад свињетина или фашир, односно ћуфте. Кромпир опет, али сада печен, а салата сезонска, купус, краставац, парадајз, зими цепане вишње или нешто из киселог програма, што је кисељено на касну јесен. Сви су имали поврће у својим баштама.
Колачи, обавезно. Једне недеље то буду штрудле, са маком, вишњама, слатким сиром, рогачем. Друге, тегљено тесто, услатко, опет са маком, вишњама, гризом, у јесен и зими са лудајом. Ређе, лења пита.
Иако се јеловник, поготово онај део преко недеље, много променио, традиција недељног ручка задржала се у многим породицама. И данас многи не могу да замисле недељу без домаће супе и штрудле.
