U Velikoj Remeti januarsku zimsku tišinu, samo remete zvona istoimenog manastira. U selu sem oko desetak duša, među kojima je najviše starih, nema nikoga na ulici, ne čuju se traktori, jedino iguman igumanStefan i njegovih 15 monaha, prave gužvu pripremajući semena za predstojeću setvu.
Život teče u manastiru, uz nadu da će ova pošast od korone virusa konačno proći i da će se ljudi ponovo vratiti u ovu svetinju u kojoj su skoro pronašli tekst jevanđelja iz 1580. godine, koji je pisao jedan monah tokom boravka u njemu.
Velika Remeta selo na južnim padinama Fruške gore, koje leti ima desetoduplo više stanovnika, zbog velikog broja vikendica i vikendaša koji tu borave, kao da je utonulo u zimski san.
„Nemamo krštenja, ni venčanja, smanjili smo posete, pa i ljudi manje dolaze. Mi održavamo redovno naše molitve, službe molimo se za naš narod, da nas bog sačuva“ – priča iguman Stefan starešina manastira Velika Remeta, koji u ovim vremenima ”kopa” po manastirskoj istoriji.
„Manastir je najviše stradao 1716. godine, prilikom povlačenja Turaka, tada je izgoreo jedan deo biblioteke i manastirski arhiv, dok je tokom Drugog svetskog rata dobar deo manastirskih dragocenosti bio pokraden i uništen. Malo toga je ostalo sačuvano“ – govori kroz setu iguman, koji očekuje da će novi zapis koji je pronađen u manastiru, možda nešto više otkriti.
Monaštvo manastira odolelo je koroni i nadaju se da će tako i ostati. Ova svetinja poseduje 20 jutara obradive zemlje i sada spremaju semena za setvu. Kako kažu na Sveta tri Jerarha seju pšenicu, a ostale kulture na dan po drugim crkvenim svecima.
[rev_slider alias=“zivinastija“][/rev_slider]
„Mi imamo oko 100 košnica pčela, proizvodimo med, bavimo se i ručnim vezom, izdajemo molitvenike, manastir od nečega mora da živi, da se održava“ – kaže iguman Stefan koji je uveliko zagazio u sedamdesete godine života, a voli da iznenadi hodočasnike da li medom, nekom knjigom ili bogougodnim razgovorom.
Ovu fruškogorsku svetinju, prema predanju osnovao je kralj Dragutin, kada je u lovu pao sa konja i ostao trajno hrom, nakon čega je vlast predao svom bratu Milutinu. Nema tačno vreme nastanka manastira ali pretpostavlja se da je krajem 14. i početkom 15.veka. Postoji sačuvan jedan pisani podatak iz 1509. godine da je izaslanik- kaluđer despotice Angeline Branković dolazio u ovaj manastir.
POGLEDAJTE: Otkad slavimo Srpsku Novu godinu?
