Улице и тргови су окићени, телевизијски програми богати новогодишњим концертима и носталгичним филмовима. На улицама су новогодишњи и божићни базари на којима бирамо најлепше поклоне и пакетиће за најдраже. Трпезе су богате и топле, али око срцa може да нам буде хладно.
Крај године или било какав крај говори о неком новом почетку. Људи имају тенденцију да на крају године сумирају каква је година иза њих – шта су урадили, шта нису.
„То за неке може бити окидач да се осећају или анксиозно или депресивно ако нису задовољни оним што су постигли и то може да буде један од разлога зашто неко може да упадне у неку благу депресивност“, објашњава психолошкиња и психотерапеуткиња Ана Милановић за N1.
Разлози због којих долази до депресивних стања могу да буду различити, а у односу на њих зависи на који начин ће се приступити истом.
„Ако неко има тенденцију ка депресивности онда овај део године може да буде окидач да се особа осећа тако“, истиче психолошкиња Милановић. Како истиче, то су ситуације када мислимо да нисмо постигли оно што смо желели.
„Ако је неко депресиван зато што није постигао неке значајне циљеве у години која је протекла најпре је неопходно преиспитати да ли су ти циљеви били реални. Затим је потребно размислити да ли су начини за постизање циљева били одговарајући“, објашњава психолошкиња. У свему томе, сматра, битно је да не занемарујемо помоћ у постизању својих циљева.
„Не само стручну помоћ, психолошку, него помоћ пријатеља. Некад нам је заиста потребно да укључимо и неке друге људе да бисмо постигли то што желимо“, истиче Милановић. То што је календарки једна година завршена, а друга почиње, не значи да смо неуспешни, сматра она.
„Можда је за неке циљеве потребно много више времена него што смо очекивали и то је један од битнијих фактора како приступити ако смо депресивни“, наглашава Милановић. Психолошкиња наводи да депресивна стања испољавају симптоме као што су безвољност која траје данима.
„Особе које се осећају инфериорно, беспомоћно, да немају на кога да се ослоне, осећање да нема наде, непоходно је да потраже стручну помоћ“, истиче.
За благе моменте депресивности, истиче, које осећамо јер сматрамо да нисмо остварили оно што смо желели може да буде покретач да нешто урадимо по том питању и да нађемо начине како то да постигнемо.
Анксиозност када претичимо из „старог“ у „ново“
Анксиозност може да се јави када се година завршава, а почиње нова, наглашава Милановић. „Тренуци између краја и почетка су јако важни и ако ми врло брзо морамо да се вратимо у пословне и остале активности, а нисмо завршили на одговарајући начин и дали себи довољно времена да заокружимо петходну годину онда се јавља анксиозност“, истиче саговорница.
Анксиозност је присутна јер „нисмо имали времена да се позабавимо сами собом“.
„Као да смо протрчали кроз крај нечега и одмах смо у некој следећој ситуацији, а нисмо имали времена да резимирамо, да проверимо са собом како смо, шта нам треба, да се позабавимо собом, да се опустимо, угодимо себи. Већ са почетком новог радног дана у новој години „идемо даље“ и у том смислу може да се јави анксиозност која има везе са притиском морања – шта све морам да постигнем. То је проблем данашњег света да постоји стални притисак да се за нечим јури“, објашњава психолошкиња.
Тада је неопходно, каже она, да особа мало застане и да провери са собом шта је то што заиста „мора“.
„Има јако мало ствари које морамо, а доста тога су преференце или жеље. Притисак који имамо од споља се додатно увећава ако и ми додатно вршимо притисак на себе“, објашњава.
Топле трпезе, хладноћа око срца
У празничним данима, водимо бригу да нам дом буде украшен, да трпезе буду топле и богате. А право питање је да ли бринемо о себи и својим осећањима.
„Осећање депресивности у празничним данима ће свакако имати везе са квалитетом односа које имамо, како смо повезани са другима и колико можемо да разменимо и поделимо са другима оно што је важно, то је један сегмент. Други је, тај доживљај припадности – колико припадам неком друштву или неком сегменту друштва“, истиче.
Околности које могу да утичу на незадовољство су и те да ли можемо да приуштимо себи одређену храну, гардеробу и слично.
„То су ствари које ми себи намећемо. А питање је колико су нам заиста потребне. Оно што је битно је да се битни разговори за празничне дане гурају под тепих. Сви смо весели и све је наводно супер, али неке битне теме се остављају за касније или се просто не отварају“, наглашава психолошкиња.
Како да препознамо анксиозност и депресивност
„Безвољност, губитак интересовања, осећање безнадежнсоти, беспомоћности, инфериорности, несаница, слаб апетит или преједање само су неки од симптома које указују на депресивно стање“, објашњава психолошкиња.
Саговорница истиче да је посебно битан симптом осећај јаке безвољности, тешкоће да се покренемо и обављемо свакодневне активности.
„Особа која осећа ове симптоме интезивно, дуже од две недеље, неопходно је да се обрати стручом лицу“, истиче. Како наводи, особа која има благу анксиозност која је присутна, а да је не примећује, може доћи до тога да има паничне нападе.
„Ако особа има учестале паничне нападе онда је битно да се обрати стручном лицу. Особа која хронично брине и не може да се носи са тим, па та брига ремети свакодневно функционисање – не може да оствари одговарајуће контакте, односе, да се концентрише на рад, губи фокус, концентрацију, онда су то неки параметри који указују да би било добро радити са сручним лицем“, објашњава.
Како истиче, било која врста дисфункционалности због тих симптома су аларми да се особа обрати стручном лицу.
СОС бројеви
Уколико вам је потребна психолошка помоћ, можете позвати следеће бројеве:
Број 0800/309-309, опција 1, СОС телефон је који ради 24 сата, а на који се јављају стручњаци за спречавање самоубиства – лекари Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“.
Служба ургентне психијатрије прима пацијенте 24 сата без заказивања, без књижице и без плаћања, а Центар за ментално здравље од 9 до 18 часова прима без заказивања.
Уколико вам је потребна помоћ, сваког дана можете позвати и волонтере Центра „Срце“ од 14 до 23 часа на број телефона 0800-300-303 или им се обратити мејлом на [email protected], као и преко чета на сајту www.centarsrce.org.
Волонтери разговарају с људима који су усамљени, узнемирени, повређени, тужни, очајни, несигурни.
