Бромазепам је у нашем народу опште познат као „лек за смирење“. Иако се издаје искључиво на лекарски рецепт има га готово свака кућа „за злу не требало“.
Неконтролисано коришћење овог лека и узимање „на своју руку“ може да доведе до зависности. Сам лек, који је у основи седатив, уколико се узима у дужем периоду и у прекомерним количинама, изазваће управо супротно дејство с нус појавама као што су депресија, губитак енергије, вртоглавица, проблеми са памћењем или дисањем.
Старо је правило да је сваки лек истовремено и отров и због тога увек треба бити обазрив приликом коришћења свих врста медикамената. Нема лека који уз све своје предности не носи и нежељена дејства, па макар то био и најобичнији чај од нане. Предозирање наном, веровали или не, може да изазве грчеве у стомаку, дијареју и успорен рад срца, али је све то безопасно у поређењу с последицама прекомерног узимања фармаколошких производа.
Бромазепам је један од водећих лекова за којим грађани Србије посежу на своју руку, а граница између узимања лека по принципу “само мало да се смирим”, па до зависности је врло танка.
Шта је бромазепам и чему је намењен?
Бромазепам припада групи лекова који се у медицини називају “бензодијазепини”. Овај лек преписује се као анксиолитиик и мишићни релаксанс, а позитивно дејство му је што уклања психосоматске реакције и стабилизује неуровегетативни систем. Ако се узима у мањим дозама и према упутствима лекара, бромазепам смањује психичку напетост, уклања немир и тескобу, а да при томе не утиче на моторику и рефлексе. У већим дозама има седативно и миорелаксантно деловање (опуштање мишића), што је важно код третирања тежих психосоматских поремећаја.
У пракси, лекари преписују бромазепам као лек против анксиозности (веома јак, неоправдан страх или дубока забринутост, који могу да утичу на осећања, расположење, понашање и размишљање) која омета обављање свакодневних активности.
Како делује бромазепам на организам?
Бромазепам спада у категорију средстава за смирење средњег дејства, успорава активност у мозгу, повећавајући инхибиторне ефекте неуротрансмитера гама-аминобутерне киселине (ГАБА) и тако доводе до смирујућег ефекта који смањује акнксиозност код особе која га користи.
За разлику од појединих бензодијазепина који имају и антидепресивно дејство, бромазепам то није и не може се користити за отклањање симптома депресије као антидепресив. Овај лек се добро показао код лечења умерених до тешких паничних и анксиозних поремећаја, као и у краткорочом лечењу несанице.
Правилна употреба лека бромазепам
Бромазепам се преписује на што краћи времменски период, што је највише од осам до 12 недеља. Дозирање је индивдууално од пацијента до пацијента, а просечна доза за пацијенте који се лече “код куће” је 1,5 до 3мг, максимално три пута на дан.
Код оваквих пацијената терапија се започиње од најмање препоручене дозе, коју лекар по потреби може да повећава до оптималног деловања. У тежим облицима болести, поготово код хспитализованих пацијената, даје се од шест до 12 милиграма два до три пута дневно.
Приликом дуготрајног лечења бромазепамом, терапију не треба нагло прекинути, већ се, уз консултацију с лекаром, дозе постепено смањују до коначног укидања.
За колико делује бромазепам?
Брзина деловања лека против анксиозности и тескобе је индивдуална и разликује се од особе до особе. Ублажавање симптома због којих се користи лек, зависи од тога колико дуго неко конзумира бромазепам и коју дозу је применио. Такође, од истих фактора зависи и колико ће трајати дејство лека.
Ипак, лек бромазепам, узет „на празан стомак“, скоро се потпуно апсорбује. Максимални нивои бромазепама у плазми достижу се у периоду између пола сата до четири сата и могу се одржавати у периоду до 12 сати. Међутим, ове параметре не треба узимати као правило, јер се, понављамо, дејство бромазепама разликује од особе до особе.
Бромазепам има снажан утицај на психофизичке способности, па током дејства лека, не би требало управљати моторним возилима нити руковати алатима и машинама. Лек доводи до поспаности, успорених реакција и губитка концентрације.
Бромазепам као лек за спавање
Седативно дејство бромазепама, многи користе као помоћ да што лакше прегурају ноћ, односно, као лек против несанице (инсомнија). Бромазепам, као и други лекови из групе бензодијазепина, поред свог жељеног седативног ефекта имају и нежељене последице.
Честа употреба ових лекова доводи до стварања зависности, а нагли прекид може довести до апстиненцијалног синдрома. После свакодневне уптребе у трајању од четри до шест месеци, развиија се толаренација на лек, који потом губи своје дејство.
Као резултат такве толеранције, особа која је током почетног периода узимања лека добијала задовољавајуће резултате, уместо једне може узети две или више таблета бромазепама, у покушају да добије жељене ефекте. Тиме, заправо, повећава ризик од предозирања овим леком и појаве нежељених последица.
Нежељена дејства бромазепама
Бромазепам, као и сваки други лек може да доведе до нежељених последица, али не нужно код свакога. Алергије као нус појаве испољавају се у виду отицања лица, усана, грла, шака и могу да доведу до отежаног дисања. Такође као нежељене последице јављају се срчане сметње, слабост сррца или срчани застој. На списку нежељених реакција су осећај узменирености, агресивност, промене у понашању које нису у складу са карактером особе која користи лек, а могу се јавити ноћне море и халуцинације.
У случају да се испоље неки од наведених симптома, одмах се треба обратити лекару и уз стручне савете прекинути са узимањем лека.
Зависност од бромазепама
Појам зависности обично се везује за илегалне психоактивне супстанце, али подједнако, зависност могу да изазову и легални лекови попут бромазепама, уколико се злоупотребљавају. Дејство бромазепама је такво да у веома кратком року изазва зависност и због тога је овај лек одговоран за све већи број зависника широм света.
Бромазепам се обично злоупотребљава због снажног, кратко-делујућег еуфоричног утицаја који пружа бромазепам дејство, а који је међу зависницима познат по свом снажном „узлету“.
Злоупотреба бромазепама, има високу цену, јер употреба лека може брзо да прерасте у физичку зависност (знојење, дрхтање, убрзан рад срца, грчеви, главобоја) и психолошку (депресија, равнодушност, несаница, тешка анксиозност, панични напади, халицинације).
Зависници од бромазепама имају вец́у вероватноц́у да се упусте у ризична понашања везана за ХИВ/ХЦВ, вероватније ц́е у употребу укључити више дрога за још снажнији ефекат и имају виши ниво друштвених и психолошких поремец́аја.
Бромазепам дејство злоупотребљавају људи који користе много различитих дрога, као што су алкохоличари и зависници од хероина. Према неким истраживањима, бромазепам има вец́и потенцијал за злоупотребу од вец́ине других бензодиазепина због кратког периода почетка еуфорије.
Одвикавање од бромазепама
Коришћење бромазепама никако не треба прекинути нагло и одједном, већ искључиво уз консултације с лекаром. У случају наглог престанка, анксиозост може да се повећа уз могућу појаву и других симптома нежељених дејстава, попут срчаних и проблема са дисањем.
Смањивање дозе и обустава лека морају се уводити постепено, а ритам којим ће се прекинути терапија бромазепамом одредиће лекар.
У случајевима тежег облика зависности од бромазепама понекад је поребна и клиничка хосптализација.
