Tone plastičnih flaša bacamo umesto da recikliramo

3
2215
Stojan Dangubić

U Novoj Gajdobri najsavremenija fabrika za preradu PET ambalže

NOVA GAJDOBRA: Upravljanje otpadom u Srbiji je prioritetno pitanje zaštite okoline i jedno od najzahtevnijih područja u usklađivanju sa regulativom EU. Jedna trećina ukupnog zakonodavstva EU odnosi se na životnu sredinu, a u samoj zaštiti pitanje sakupljanja i recikliranja PET ambalaže, odnosno plastičnih boca je teren gde se može kod nas dosta uraditi. Kompanija „Aling konel“ iz Gajdobre u septembru 2013. godine otvorila je u Novoj Gajdobri ćerku firmu „ALWAG“. Reč je o fabrici za reciklažu PET ambalaže, baziranu na proizvodnji RPET flekica dobijenih sistemom toplog pranja.

– U fabrici je implementirana inovativna nemačka tehologija, a osim postrojenja izgrađeni su i dodatni objekti kao što su prilazni putevi, elektro stanica, kotlarnica, kompresorska stanica, kao i gasna stanica i sistem za prečišćavanje otpadnih voda, kaže Stojan Dangubić, direktor „ALWAG“. – Vrednost investicije je oko 15 miliona evra, direktno je zaposleno blizu 40 radnika, a indirektno fabrika zapošljava preko 200 ljudi, kooperanata koji prikupljaju sekunardnu sirovinu. Pored inženjera, tehnologa, ekologa, reciklažna industrija zapošljava i sakupljače sekundarnih sirovina koji često predstavljaju marginalizovane društvene grupe. Tim ljudima ovaj posao obezbeđuje, primera radi, socijalnu zaštitu, materijalnu sigurnost i uključuje ih u legalne tokove života.

U ovoj fabrici objašnjavaju da se PET ambalaža u postupku prerade prvo usitnjava, a onda na visokim temperaturama pere i tako se dobija poluproizvod visoke čistoće koji kasnije koriste proizvođači ambalaže u prehrambenoj, farmaceutskoj i tekstilnoj industriji, a svaka nova plastična flaša trebala bi da sadrži barem 30 odsto recikliranog materijala. Ali, reciklirana PET amabalaža koristi se i u proizvodnji asfalta, izolacionih folija i cevi raznih profila i namena. Stručnjaci dodaju da je „ALWAG“ prva fabrika ovog tipa u Srbiji koja omogućava da se prljave boce, koje su decenijama ležale po deponijama, vraćaju u upotrebu čak i u industriju hrane i pića. Po podacima koje smo dobili u ovoj fabrici u Srbiji se godišnje baci oko 60.000 tona PET ambalaže, a u reciklaži završi svega 12-15 odsto. Dodaju da je značaj projekta „ALWAG“ veća, odnosno da se tek može videti značaj ovakvih
postrojenja, ako se zna da je vreme raspada PET ambalaže nekoliko stotina godina.

– Kapacitet prerade PET ambalaže u našoj fabrici je 13.500 tona godišnje, a kapacitet
proizvodnje RPET flekica 12.000 tona – dodaje Dangubić. – Od početka proizvodnje, znači od 2013. godine 90 odsto proizvodnje prodato je kupcima u Italiji, Austriji… Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina koja beleži rast u vremenu ekonomske krize. Statistika pokazuje da Srbija, zato što ne reciklira sve ono što se može reciklirati, godišnje gubi oko 50 miliona evra. Naša fabrika može da smanji ovaj gubitak, jer sada ne radimo punim kapacitetom, odnosno radimo u dve smene. Kada bi radili punim kapacitetom imali bi četiri smene, a to znači još 40-tak novih radnih mesta. Međutim, ovaj projekat, kao grinfild investicija u ovoj oblasti, pored ostalog, doprinosi kreiranju pozitivnog imidža zemlje u kojoj domaće privatne kompanije žele da ulože u ovu mladu industrijsku granu i time doprinesu i zaštiti životne okoline. Lokalna javna preduzeća i privatne kompanije koje se bave prikupljanjem i sortiranjem ambalažnog otpada mogu godišnje da zarade minimum 3,5 miliona evra što kreira pozitivnu poslovnu klimu.

Nije tajna da recikleri PET ambalaže, za razliku od nekih drugih reciklera u Srbiji, nemaju
nikakve subvencije. Vele, ne samo u Novoj Gajdobri, da je jedini pomak u prikupljanju plastičnih flaša napravljen postavljanjem svojevrsnih kanti za odlaganje PET amabalaže. „ALWAG“ je napravio svoju sakupljačku mrežu i podsećaju da je cilj da se što više ambalaže prikupi pre odlaska na đubrište, a ovako ispada da je deponija većinski
izvor sirovine. Vele da u evropskim zemljama, pa i u našem komšiluku, ne može da se izvozi PET ambalaža kao sekundarna sirovina dok se ne zadovolje kapaciteti domaćih reciklera. U razvijenim zemljama, na primer, u prodavnicama boca vode od 1,5 litara košta više od same vode, odnosno kupac plaća kauciju koja mu se vraća po povratku flaše. Postoje i aparati u prodavnicama u kojima se razvrstava čista ambalaža po boji… Potrošači se tako stimulišu da vraćaju boce, prikupljanje je mnogo efikasnije i čistije čime se značajno smanjuju i troškovi recikliranja, odnosno veća je zarada. U Srbiji danas, kažu upućeni, sa boljom sakupljačkom mrežom, mogle bi da se otvore barem još dve ovakve fabrike, odnosno da se zaposli barem 200 novih industrijskih radnika. Korist bi bila i za planetu, državu, fabrike i radnike.

 



IZVORNedeljne novine (Autor: Miloš Sudžum)
PODELI
Prethodni tekstUslovi za studentske domove u Novom Sadu (VIDEO)
Sledeći tekstOtvorena fazanerija u Obrovcu

3 KOMENTARA

  1. U Nemackoj flasa vode kosta 44 centa,a ako vratis ambalazu dobijes 25 centi.Znaci,onoga ko vrati ambalazu voda kosta 19 centi,pa su zato ljudi revnosni i vracaju flase,a kod nas bi te isterali iz radnje kada bi im ponudio flase za vracanje.

  2. Pa normalno je da se ambalaža pet flaša treba vraćati, a ne bacati tamo gdje se isprazni. Ja mislim da državu švajcarsku možete proći uzduž i popreko i da će te možda negdje pronaći poneku pet flašicu. Ali sigurno je švajcarac nije bacio. Zato oni pred svakom radnjom gdje se prodaje ista mora postojati i spremište za tu ambalažu. Država je ta koja je dužna da obaveźe prodavače iste da imaju adekvatan način prikupljanja takove i slićne ambalaže.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here