Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju svetog Pantelejmona (svetog Panteliju).
Sveti Pantelejmon ili Pantelija praznuje se 9. avgusta, kao poslednji od pet ognjevitih svetaca u godini. Rođen je za vreme žestokog progona hrišćana, u Nikodimiji u Maloj Aziji, u uglednoj i bogatoj porodici. Majka mu je bila hrišćanka, a otac neznabožac.
Kao mlad je pokazao poseban dar za medicinske nauke, koje je učio uz dvorskog lekara Efrosina. Njegovo ime znači svemilostivi i po predanju, potpuno mu je odgovaralo, jer je bio milostiv i dobrog srca. Kada mu je umro otac, on je svoje imanje razdelio sirotinji i počeo besplatno da leči siromahe i sužnje, a dvorski lekar ga je smatrao svojim najdarovitijim učenikom i naslednikom. To je izazvalo zavist njegovih kolega, koji su prijavili caru da je hrišćanin i da obmanjuje svet Hristovim učenjem. Car je pokušao da ga odvrati od hrišćanstva, ali je on odbio da se odrekne svoje vere, pa je osuđen na strašno mučenje i smrt. Postradao je 9. avgusta 304. godine pod maslinom, koja se potom, po predanju, cela okitila plodovima.
Na ikoni se predstavlja u običnom odelu, a u levoj ruci drži razne lekarije, ili, u desnoj krst sa mirtinom grančicom u znak mučeništva, a u levoj buket raznovrsnog cveća i lekovitog bilja. Ime Svetog Pantelejmona se priziva pri osvećenju vode i jeloosvećenju.
Po narodnom verovanju sveti Pantelija upravlja vetrovima, on je zaštitnik od oluje, bure i požara, pa se na njegov dan ne žanju žita zbog paljevine.
Jedan od najlepših hramova na Svetoj Gori posvećen je Svetom Pantelejmonu.
