Stupar: Mlečno govedarstvo je neisplativo

0
2040

MLADENOVO: Svoju sudbinu, ali i sudbinu svoje porodice Goran Stupar vezao je za poljoprivredu. U današnje vreme to nije česta pojava, posebno kada su mlađi ljudi u pitanju. Odmah nakon što je doneo konačnu odluku da se bavi poljoprivredom, Goran je bio svestan težine, ali i rizika koji ovaj posao nosi sa sobom. Međutim, nije se kolebao.

– Procenio sam da bi s obzirom, na zemljišni kompleks sa kojim raspolažem bilo dobro da se uz ratarstvo bavim i stočarstvom. Krenuo sam sa mnogo ambicija u mlečno govedarstvo, za čega sam imao sve neophodne preduslove, hranu, smeštajni kapcitet … Nažlost, nakon samo tri godine morao sam odustati od ovog posla jer mi je on donosio samo gubitke. Posle sam se posvetio uglavnom ratarstvu. Ratarsku proizvodnju zasnivam na 70 hektara. Četvrtina ovog kompleksaa je moje vlasništvo, a preostali deo je u zakupu. Zemlja čiji sam vlasnik je uglavnom treće i četvrte klase, dok su poljoprivredne površine
koje uzimam u zakup druge i treće klase. Setvena struktura se značajnije ne menja već godinama. Dominiraju kukruz i soja, a u manjem obimu ječam, stočni grašak i detelina – kaže Goran Stupar.

Za proizvodnju kojom se bavi, Goran je uspeo da nabavi svu neophodnu mehanizaciju. U njegovom ekonomskom dvorištu su tri traktora, veliki, srednji i mali, kao i sve potrebne priključne mašine.

-U sastavu mog poljoprivrednog gazdinstva su i čardak za skladištenje kukuruza, mali silos kapaciteta 80 tona suvog zrna. Kompletan rod soje nakon vršidbe, predajemu OZZ „Lovrenac“ sa kojom imam saradnju koja je za sada veoma dobra. Kada je u pitanju tov junadi kojim se takođe bavim, stočni grašak i detelinu koje takođe sejem, koristim
prilikom njihovog tova.

Godišnje isporučim od 30 do 35 komada tovne junadi, a ovim poslom se bavim od 1998. godine. Posedujem objekte za tov junadi kapaciteta 50 komada junadi u jednom turnusu. Broj grla u tovu mogao bi dakle biti veći ali zbog relativno male cene koja iznosi 1,95 evra po kilogramu žive mere uz premiju od 10 hiljada dinara, ipak za sada ne planiram da uvećam broj grla u tovu. Uz sve ovo vredi spomenuti da je cena teladi težine od 150 do 160 kilograma 500 do 600 evra po komadu. Telad sam prinuđen da kupujem jer vlastitu proizvodnju nemam. Nekada su se nakon prodaje jednog tovnog juneta mogla kupiti tri teleta, a trenutno ne više od dva. Ovaj posao je isplativ, pod uslovom kada bi se za jedno utovljeno grlo mogla kupiti bar dva i po teleta. Danas zarade u ovom poslu nema, međutim, on dođe kao neka vrsta štednje jer se svakodnevna ulaganja koliko – toliko vrate, kada uloženi novac dobijete posle prodaje junadi na gomili. Tokom tova junadi koristim i silažu koju sam proizvodim. Na godišnjem nivou proizvedem od 130 do 140 tona silaže i sva bude iskorišćena za tov junadi – napominje Goran.

O planovima Goran ne želi mnogo da govori, jer oni zavise od mnogo toga.

– Izvesno je da ću ratarsku proizvodnju nastaviti i dalje. U zavisnosti od toga šta će se sve dešavati na našem tržištu, u mnogome će zavisiti koliko i šta ću proizvoditi. Postoji mogućnost da proizvodim još neke kulture osim kukuruza i soje, ali to će zavisiti od toga da li će za njih biti organizovan otkup, kao i pod kojim uslovima. U stočarstvu takođe bar za sada ne planiram da pravim radikalnije zaokrete – kaže na kraju razgovora ovaj
poljoprivredni proizvođač.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here