Srbija neće moći da postane članica Evropske unije, ukoliko prethodno ne postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO). Situacija je „zamrznuta“, jer je naš Zakon o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine, u suprotnosti sa pravilima STO.
Naime, Srbija je ovim Zakonom uvela opštu zabranu bilo kakvog uvoza i izvoza takvih proizvoda.
„Ta zabrana mora da se ukine, a za genetički modifikovane proizvode se može uvesti poseban režim odobravanja prometa, s tim da se proizvodnja može zabraniti, ali promet ne“, smatra savetnik u Svetskoj trgovinskoj organizaciji Predrag Bjelić, a prenosi Makroekonomija.
Jednak pristup tržištu
Od osnivanja STO 1995. godine, nominalna vrednost trgovine robom i uslugama porasla je za 273% ili prosečno 7,2% godišnje.
„Članstvo u STO omogućava svim državama članicama da pod jednakim uslovima pristupe tržištu od oko sedam milijardi lјudi, koje obuhvata 98 odsto svetske trgovine“, rekla je bivša pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Bojana Todorović.
EK: Globalizacija se ne može zaustaviti
Evropske države, kao i neke druge koje nisu članice EU, imaju veoma restriktivan sistem o prometu GMO, ali nemaju opštu zabranu kao Srbija. Karlos Gimeno Verdejo (Carlos Gimeno Verdejo) iz Evropske komisije je istakao da ograničavanje prometa nije rešenje, kao i da se globalizacija ne može zaustaviti:
„Članstvo u STO ima svojih troškova, ali ima i svojih prednosti. Treće zemlјe imaju pristup tržištima, istovremeno, dobija se transparentnost i predvidlјivost“.
