U subotu otkrivanje spomenika Kralju Petru u Bačkoj Palanci (VIDEO)

Inicijatori spomenika dr Predrag Vajagić i prof. dr Svetozar Boškov

3
1131

BAČKA PALANKA: Godina za nama sigurno će ostati upamćena po obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata.


Među događajima i ličnostima koji su obeležili taj period naše istorije posebno se ističe Kralj Petar Prvi, koji je u novembru dobio spomenik u Novom Sadu, a uskoro i u Bačkoj Palanci. Svečano otkrivanje spomenika zakazano je za subotu.

 

3 KOMENTARA

  1. Pa ovo je strašno……sramotno…..u ovakvoj bedi i nemaštini vi dižete spomenike…..sram da vas bude….zašto niste otvorili narodnu kuhinju na primer ili bazen ili napravili most pa posvetili Kralju ili veliko dečije igralište…..koje licemerje…..koji smo mi narod,gde se bacaju pare…..i kako ko dodje na vlast tako pljuje po onom koji je pre toga bio….sada ne valja Tito ni silan narod koji je poginuo…..sada valja Kralj…..Tito nije imao napredak ?Izgradio je razrušenu zemlju…nije bio uz narod,nise borio protiv okupatora?Kralj je sjedinio Srbiju Hrvatsku i Sloveniju,a Tito još četiri republike …..Titove spomenike smo uništili,pljujemo po njemu i ne spominje se više nigde kao da nikada i nije postojao….ali zato sada dolazi Kraaaalj……niko veći i bolji od njega….ala smo licemerni narod svaka nam čast…lepo učimo decu.Sve je naša istorija i sve je naša istorijska ličnost pa ma bili dobri ili loši,naše je.,a i ovaj će spomenik jednog dana za malo više od pedeset godina biti sklonjen ili uništen….samo bacanje novaca…gde će vam duša ?profesori?

  2. posle bacanja bračnog para obrenovića iseckanih kroz prozor , nastavlja se sa…
    “Još i sada, posle tolikih krvavih prizora koji nerve žderu, stoji mi u živoj uspomeni prvi izveštaj o sukobu srpske vojske s Arnautima. Taj je sukob izbio pre objave rata. Arnauti su namamljeni na domak artiljerijske vatre. »Odmah potom«, opisuje jedan očevidac, »naši karteči počinili su najstrašniju pustoš meĎu njima. Albanci su padali gomilama. Krici besa i bola skoro su se izjednačavali sa grmljavinom topova. Kroz vazduh su letele ruke, noge, glave i komadi mesa Albanaca. A kada je artiljerijska vatra obustavljena, bojište beše pokriveno ne leševima već rastrgnutim udovima koji su izgledali kao neka masa prelivena kao karmin crvenom bojom«. I na svaki znak gnušanja i protesta, dobijao sam od oficira kojima skoro izreda zavlada razbojnička psihologija komitskih bandi jedan isti odgovor: da tako i treba izdajnicima! Mi ne znamo kakav su dogovor s Arnautima imali naši i preko koga su ga imali. Ali, ma kakav taj dogovor bio, on nije mogao sadrţavati zamenu staroga ropstva ropstvom novim gospodarima, koji su od samoga početka ratnih operacija pokazali da ne štede nijednu slamku krova nad glavom i nijedan plamičak ţivota kod nevinašceta od nekoliko meseci. I ako je neko izdajnik dogovora, taj nesumnjivo nisu Arnauti već srpska vlada i vojska kao njen organ.
    Još i sada, posle velike šetnje po zgarištima od Ristovca do Lerina i od Drača do Careva Sela, ja ne mogu da zaboravim utisak koje je na mene činilo crvenilo neba od prvoga paljenja sela. Prvih nedelja rata sa Turcima mi noći nismo imali, jer smo se kretali, logorovali i tukli prema svetlosti arnautskih sela koja su gorela. Vatre zapaljenih sela bile su jedini signal kojim su pojedine kolone srpske vojske javljale jedna drugoj dokle su stigle. A arnautsko stanovništvo – ukoliko nije poubijano i koje je moglo beţati – gurali smo pred sobom i nagnali ga da nam, kao očajnik koji gleda kako mu kuća gori, dade upornog otpora na Bujanovcu, a potom da se uz tursku vojsku na Kumanovu lavovski bori. Ovu varvarsku politiku srpske vlade i Vrhovne komande platio je srpski narod ţivotima mnogih svojih vojnika. Sa padom Kumanova slegao se u Skoplje ceo onaj svet arnautskoga stanovništva koje je srpska vojska, nadirući sa severa, gurala pred sobom i koje je tu, traţeći utočišta, velikim delom našlo – smrt. Kao da je ustao iz groba srednji vek, kada je onaj despota na Demir-kapiji uveseljavao sebe u pijančenju bacanjem ljudi strmoglavce u talase Vardara. Pošto su ratne operacije prestale, moglo je izgledati da će se stati i sa tamanjenjem arnautskoga stanovništva. Onaj arnautski pojas što je opasivao staru srpsku granicu od Mitrovice do prema Vranju već je bio slišćen, pri čemu se naročito istakao jedan čovek koji sedi kao poslanik u Narodnoj skupštini! Na Kosovu je zavladala grobna tišina, samo ovde-onde pukne po koja osvetnička puška koje su, po priznanju koje mi je jednom prilikom učinio jedan od najviđenijih okruţnih načelnika u novim krajevima, izazvane »netaktičnim« drţanjem naših organa vlasti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here