Rezidencija Karađorđevo – od austrougarske ergele do arapskih komšija

0
7251

Rezidencija Karađorđevo je jedan od najpoznatijih rezidencijalnih objekata na teritoriji bivše SFRJ. Posebno je postala često pominjana tokom 90-ih godina XX veka, a u kontekstu raznih susreta tadašnjih političara. Danas se taj objekat, kako mediji navode, veoma retko koristi. Inače, sam objekat je zatvoren za javnost, te nije moguce posetiti ga osim ako se ne dobije posebna dozvola.


Položaj i kratka istorija Karađorđeva

Karađorđevo je naselje u Srbiji u opštini Bačka Palanka u Južnobačkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 1012 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 1077 stanovnika).

Sve je započeto uzgojem konja, davne 1885. godine, kada je Austrougarska monarhija započela formiranje ergele, na ovom prostoru, zbog povoljnog geografskog položaja, blizine reke Dunav i slatinastog zemljišta koje je izuzetno povoljno za pravilno formiranje kopita kod podmlatka. Zemljište koje je bogato kalcijumom, pogodno je za proizvodnju lucerke i ovsa. U početku je to bila Ustanova za odgoj ždrebadi koja su nabavljana od privatnih odgajivača širom Monarhije. Prvenstveno su dovodili mušku ždrebad iz Mađarske ergele „Međohđeš“. Ovde su ždrebad odgajana do godinu dana, a zatim su ponovo vraćena u Mađarsku, gde su služila u vojne svrhe. Kasnije ovde su prvenstveno odgajivani radni konji, Nonius rase.
Ergela je bila državno vlasništvo Austrougarske monarhije. Krčenjem hrastove šume i izgradnjom štala kao i nekoliko stambenih objekata 1901.godine započelo je naseljavanje ovog kompleksa. Ergela je osnovana kao odgajalište ždrebadi na oko 1000 ha obradive površine, naselje je dobilo naziv „Čikoš Telep“, ili prevedeno, „Ždrebarsko naselje“. Ergela postaje značajan selekcijiski centar za odabiranje rasplodnih pastuva i kobila.

 

14344159_10210740649020914_2934926247932283472_nErgela Karađorđevo 2016.

„Karađorđevo“ ima prilično dugu tradiciju u poslu kojim se bavi. Još 1924. godine, ukazom Kralja Aleksandra Karađorđevića, osnovano je Državno lovno-šumsko dobro. Odmah po završetku Drugog svetskog rata, već 1945. godine, obnovljen je rad ovog dobra, u sastavu Vlade [FNRJ]. Ostalo je zabeleženo da je još 1948. godine ovde organizovan diplomatski lov. Verovatno već tada se uvidelo da bi valjalo jedan deo ovog bogom danog prostora, sa raznim vrstama retkog biljnog i životinjskog sveta, urediti u reprezentativne svrhe. Zato je 1957. godine otpočelo uređenje kompleksa koji je danas poznat pod imenom – Reprezentativni objekat „Karađorđevo“.

tito_poslednji_lov_8-_decembra_1979_karadjordjevoPosednji put u lovu – Tito (8.decembar 1979. – Karađorđevo)

21. juna 1973. godine „Lovno-šumsko poljoprivredno dobro“ dato je na korištenje Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji (JNA) i dobilo je naziv „Vojna Ustanova Karađorđevo“. Izgrađena je Vila za odmor, u kojoj će sledećih 23 godine glavni gost, ali i domaćin, biti Josip Broz Tito. Otpočelo je isušivanje močvara, izgradnja veštačkih jezera, formiranje i uređenje parkovskih površina, poribljavanje jezera i formiranje staništa za ptice… Usledila je i gradnja raznih pomoćnih objekata, koji će biti u funkciji glavne vile. Uređen je i napravljen kompleks, sa kompletnom infrastrukturom, koji je bio i ostao – adresa za visoko društvo.

bolja

Tito, Jovanka i Brežnjev u šetnji Karađorđevom

Iako u prostranoj vojvođanskoj ravnici, uređen je tako da ga nije lako naći. A u njega se i ne ulazi bez posebne dozvole. Kada se kaže „Karađorđevo“, većina sveta pomisli samo na onaj mnogo manji, reprezentativni deo. Jer, u sećanju ljudi ostale su duboko urezane slike Josipa Broza Tita sa njegovim lovačkim trofejima, slike prijema i slavlja koje je tu organizovao, slike susreta sa istaknutim svetskim državnicima (pored ostalih, tu su boravili: Leonid Brežnjev, Santijago Kariljo, princ Norodom Sihanuk…).

tudjman-milosevic

Slobodan Milošević i Franjo Tuđman

Isto tako, za nezaborav je ostala i slika bivših predsednika Srbije i Hrvatske Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, kako ovde razgovaraju o budućim granicama dok traje građanski rat u dotadašnjoj zajedničkoj državi… Iako je u tom delu istorije ostalo još mnogo šta neotkriveno, „Karađorđevo“ – možda baš zbog toga – izaziva veliku pažnju javnosti. Mapu Karađorđeva čini više geografskih pojmova: Donji majur, Gornji majur, Novi majur, Obrovac, Vranjak, Guvnište, Bukinski rit, Hagel ostrvo, Šarengradska ada… Reč je o prostoru od nekoliko hiljada hektara u jugozapadnom delu Bačke, koji se, s jedne strane, u dužini od 17 kilometara, naslanja na Dunav… A opet pod imenom Karađorđevo ne podrazumevaju se isti pojmovi, iako ceo ovaj prostor pripada sistemu odbrane. Nekad su bili jedno, a danas ga čine tri odvojene celine: Rezidencijalni objekat „Karađorđevo“, Vojna ustanova „Karađorđevo“ i Mesna zajednica Karađorđevo.


Rezidencija Karađorđevo

Širem auditorijumu ovaj objekat je poznat kao rezidencija Karađorđevo dok je zvanični naziv „Reprezentativni objekat Karađorđevo“.

Reprezentativni objekat Karađorđevo obuhvata kompleks čija je ukupna površina 436 hektara.

Od 436 hektara šuma zauzima 275 hektara, oranice i livade 130, park 5 hektara i vodene površine 26 hektara.

karadjordjevo2-1

Gradnja kompleksa je počela 1957.godine. Prethodno je na tom mestu postojala samo jedna manja vila koja je ujedno i najstariji objekat u krugu rezidencije.
Ta vila je izgrađena između dva rata i bila je namenjena za kraći odmor kraljevske porodice kada se nalazi na putovanju tim delom tadašnje države. Danas se taj objekat koristi kao administrativni objekat rezidencije.
Do 1956. tu su bile močvare. Područje na kojem je izgrađena rezidencija zvalo se Bukinski hrastik. Glavna zgrada je završena 1959. a 1975. izgrađen je aneks s bazenom, sportskim sadržajima, saunom i prostorijama za masažu.

U parku je zasadjeno više od 100 vrsta drveća iz celog sveta.

Kroz park i pored 16 veštackih jezera krivuda 10-ak kilometara staza za šetanje a rezidencija ima i svoj heliodrom.

Za one koji više vole da se voze, tu je jedino vozilo rezidencije, raritet: „zastava 750“ iz 1978. posebno adaptirana za rezidenciju.

Jedina mana ovog rezidencijalnog objekta je sigurno zatvorenost za običan svet, tako da je ono skriveno od očiju javnosti. Do sada su ga koristili samo Tito (66 puta) i njegovi sledbenici u nekoliko navrata.


Rezidencija sadrži sledeće objekte:
-glavna rezidencija (izgrađena 1957-1959)
-mala vila (izgrađena između dva rata, sada administracija kompleksa)
-Bačka kuća ili čarda (izgrađena 1976. godine)
-kuća na vodi
-vetrenjača
-vinski podrum
-tehnicki blok (garaža, servis..)
-deo sa mini zooloskim vrtom
-deo za piknik (roštilj, furuna i sve neophodno za tu vrstu opuštanja)
-objekat za stražu
-montažni objekat za jedinicu jačine bataljona (korišćena dok je Tito bio živ, posle toga veoma retko)
-zatvoreni bazen u sklopu glavne rezidencije
-sportski tereni
-heliodrom.


Glavna vila (rezidencija)

Sam objekat je građen od 1957 do 1959.godine.

karadordevo_0_0_468x10000
Glavna rezidencija je spratni objekat koji odiše jednoštavnošću. To se prvenstveno odnosi na sam izgled objekta i činjenicu da bar spolja gledano nema nekih raskošnih detalja.

Ipak u samom objektu vlada izvesna doza luksuza. Unutar objekta se nalaze saloni, dve trpezarije, radni kabinet i 12 soba za goste. U aneksu se nalazi predsednički apartman koji je liftom povezan sa bazenom i delom za rekreaciju.
Sobe za goste su jednostavne sa hotelskim nameštajem.

Monumentalne prostorije prekirivene su debelim tepihom žute boje, a zidovi i plafoni obloženi tablama kvalitetnog lakiranog drveta. Nameštaj u prostorijama unet je kad je i sagrađena vila 1957. godine. Za čojom zastrtim stolom u centralnoj prostoriji može da se smesti čak 150 osoba. Veliki prostor, pored kaljevih peći boje žada, „greje“ sjajna drvenarija, ali i umetničke slike. Njihovi uglovi otkrivaju majstorstvo Sotirova, Kecica…

Salonske garniture presvučene su najfinijom kožom ili meblom, te i danas odolevaju vremenu. Šank iznenađenja, nabavljen negde u inostranstvu sedamdesetih godina, i sada se nepogrešivo pokreće na dugme.

Ostatak prizemlja vile čine dve manje trpezarije i radni kabinet. U kožnoj fotelji za radnim stolom od kuvane bukovine sedeli su svi predsednici država u kojima smo ziveli – od Tita do Nikolića.


Predsednički apartman

U petnaestak kvadrata dominiraju veliki bračni krevet, dva noćna ormarića, garderober… Sve autentično, iz Brozovog doba, osim dva para papuča, po jedan s obe strane kreveta. Za svakog novog predsednika i prvu damu kupuje se novi par.


Luksuz u vili

Kada bi gosti seli na barske stolice oko praznog šanka i čekali konobara da posluži piće konobar bi prišao i pritisnuo dugme s druge strane šanka.
Uz zujanje motora ugrađenih unutar šanka otvorila bi se dotad nevidljiva vratašca na uglačanoj drvenoj površini, a potom bi se kroz dva otvora podigle čaše napunjene vrhunskim pićima.
Drugo čudo tehnike iz tog vremena je golemi Sonyjev Trinitron iz davne 1979. godine, tada basnoslovno skup i teži od 200 kilograma.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here