Od prve srpske čitaonice do digitalizacije

U Bačkoj Palanci obeležavaju 150 godina bibliotekarstva

0
686
Direktor Narodne biblioteke "Veljko Petrović" Miladin Zorić

Gotovo da nema iole upućenijeg žitelja Bačke Palanke koji vam neće reći da je danas Narodna biblioteka „Veljko Petrović“ veoma značajna institiucija kulture i to ne samo u opštini već i u Južnobačkom okrugu.


I istorija govori da je u Bačkoj, posle Novog Sada, Sombora i Subotice, u Bačkoj Palanci knjiga davno našla pogodno tlo. Ova godina je godina jubileja za bibliotekare, ali i ljubitelje knjige jer zabeleženo je da je bibliotekarstvo ovde začeto 1869. godine, odnosno da je osnovana Srpska čitaonica i knjižnica u školi (OŠ „Vuk Karadžić) pored pravoslavne crkve u Staroj Palanci.

Biblioteka danas ima preko 210.000 publikacija, preko 7.000 članova, 22 zaposlena, a pored lepog zdanja u centru varoši u njenom sastavu radi i 13 ogranaka u svim selima opštine, vrši se i nadzor nad 10-tak školskih biblioteka.

Akademski slikar Miladin Zorić, direktor ove ustanove od pre par meseci, kaže da u sastavu Biblioteke rade odeljenja za odrasle i decu, te Zavičajna zbirka, Nabavno obradno odeljenje, Odeljenje bibliotečkih ogranaka, te Knjigoveznica.

– Kada se govori o bibliotekarstvu i jubilejima, a ovogodišnji je velik, nije na odmet da se prisetimo istorije bibliotekarstva u našem narodu – govori Zorić. – Prve srpske biblioteke formirane su prilikom osnivanja manastira. O tome svedoče zapisani podaci i u tipiku Svetog Save. U karejskom tipiku (1199) propisan je poseban režim za knjige u manastirima i proglašeno načelo neotuđivosti manastirskih knjiga. I u Hilandarskom tipiku, uporedo sa drugim liturgijskim predmetima pominje se prilaganje knjiga prilikom osnivanja manastira.

– Manastirska biblioteka svojim sadržajem morala je zadovoljiti najnužnije liturgijske potrebe, pa je zbirka obuhvatala najmanje 12 knjiga. Bilo je i bogatijih biblioteka koje su sačuvane do danas, na primer, u manastirima Hilandar, Dečani, Žiča, Pećka patrijaršija… Početkom 18. veka dve zbirke knjiga, jedna srpske Mitropolije u Sremskim Karlovcima, druga Mitropolije u Beogradu, spajaju se u jednu biblioteku. Zbog rata, 1737. godine, preneta je u Sremske Karlovce.

– Za javnost je 1838. godine otvorena Biblioteka Matice srpske. To sam ispričao u kontekstu značaja istorije bibliotekrstva na ovim prostorima. Jer, prema sačuvanim izvorima, posle osnivanja srpskih čitaonica u Irigu i Novom Sadu, bibliotekarstvo počinje i u Bačkoj Palanci. To je bilo vreme kada kulturni i uopšte duhovni život na ovim prostorima sve više dobija prosvetiteljski karakter.

– Knjiga je žitelje Bačke Palanke počela da osvaja sredinom 18. veka, a imućniji ljudi počinju da otvaraju svoje biblioteke. Bilo je nekoliko pretplatnika na novine i časopise, ali pošto je broj štampanih knjiga rastao ljudi nisu mogli da kupe sve publikacije. Zbog toga se pojavljuju društva koja nabavljaju knjige i daju ih na čitanje svojim članovima.

 

– Ovde se 1869. godina smatra godinom začetka građanske biblioteke u Palanci. Ljubitelji pisane reči tada su imali na raspolaganju 257 publikacija. Nekoliko godina kasnije u Staroj Palanci osniva se Srpska čitaonica. Cilj je bilo prijateljstvo, međusobno sporazumevanje i prijatne zabave ljudi koji će se u čitanju knjige i novina, materijalno potpomagati.

– Već 1888. godine Čitaonica je imala 8.000 bibliotečkih jedinica. Biblioteka je bila mesto gde su se održavale besede, predavanja, večeri posvećene ličnostima i događajima. Čitaonica je obeležavala jubileje Dositeja, Vuka, Branka Radičevića i drugih ličnosti srpske kulturne istorije. Srpska čitaonica iskazivala je i patrotizam, pa je u vreme srpsko-turskog rata preko svojih članova, po domovima, sakupljala priloge za slabo opremljenu srpsku vojsku, a veliki broj omladinaca otišao je u Srbiju da pomogne u oslobodilačkoj borbi.

– Prvi knjižničar bio je Nikola Stojaković, direktor Antonije Protić, zapisničar Kosta Janković… Čitaonica je do početka 20. veka egzistirala u „Kasini“ (radnički dom), pa se selila, a 1968. godine doselila se na današnju lokaciju. Biblioteka je u prošlom veku preživela brojne integracije, a od septembra 1977. godine posluje samostalno. Međutim, i danas se ljudi sa setom sećaju tragične sudbine knjižnog fonda tokom Drugog svetskog rata. Na kraju fond je bio „pretrešen“ i sumnjive knjige su spaljene, da bi oko 5.000 knjiga u periodu posle rata ležalo u kući porodice Miškov. Preko 2.500 publikacija štampanih u vremenu do 1938. godine završilo je u fondu Biblioteke Matice Srpske. Reč je o retkim i starim knjigama, a na osnovu godina izdanja pomenutih knjiga i pečata bačkopalanačkih biblioteka utvrđena je i godina početaka ove delatnosti u Palanci.

– Ova godina svakako će biti u znaku obeležavanja jubileja bibliotekarstva u Bačkoj Palanci – najavljuje Zorić. – Posebno ćemo obratiti pažnju na književne i društvene tribine, scenske, muzičke i likovne programe, izdavačku delatnost, festivale i druge projekte. Namera nam je, a u godini jubileja, da izvršimo potpunu digitalizaciju. To, pored ostalog, podrazumeva elektronsku evidenciju korisnika, dostupnost baze podataka putem interneta i umreženost sa ostalim bibliotekama. Takođe, planiramo skeniranje materijala iz zavičajne zbirke i njegovu dostupnost u elektronskoj formi.

– Jer, razvoj bibliotekarstva podrazumeva unapređenje komunikacija i usluga pomeri korisnika, aktulenost, raznovrsnost i interaktivnost, te kreiranje informacija. Komunikativnost i intermedijalnost odluke su savremene biblioteke i u skladu sa tim nastojaćemo da izađemo u susret svim korisnicima, stvaraocima u oblasti kulture, ljubiteljima svih vidova kulture i svih vidova umetnosti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here