Nasilje u porodici uvek predstavlja zloupotrebu moći i vršenje kontrole nad članovima porodice koji imaju manje moći.
U većini slučajeva muškarci imaju znatno više moći, ne samo fizičke, već i ekonomske i društvene. Zbog toga su najčešće žrtve nasilja u porodici: žene, deca, stara, bolesna ili lica sa invaliditetom.
Nasilje nad ženama, decom, starima i osobama sa invaliditetom je najsramniji oblik kršenja ljudskih prava. Prisutno je u svim društvima, događa se svuda, i u selu i u gradu i u bogatim i u siromašnim porodicama. Nasilje nikada ne „nestaje samo od sebe“, naprotiv, nasilje se vremenom pojačava. Broj smrtnih ishoda nasilja nad ženama je u porastu.
Ako čuješ ili vidiš nasilje, to jeste tvoja stvar! Zato, ne okreći leđa nasilju. Prijavi ga!
[wonderplugin_slider id=174]
Mnoge žene u dugom periodu ostaju u nasilnim vezama, što porodica, prijatelji, pa čak i profesionalci ne mogu da razumeju. Počinilac nasilja koji jednom izvrši nasilje najčešće nastavlja nasilno ponašanje.
Za nasilje u partnerskoj relaciji karakteristična je određena pravilnost u nastajanju, trajanju i prestanku- ciklus zlostavljanja- koji obuhvata nekoliko međusobnih faza:
- Prva faza – rastuća napetost- koja nastaje iz različitih razloga, žena je svesna da je napad neizbežan. U ovoj fazi javljaju se manji incidenti, a žena nastoji da „smiri“ situaciju i izbegne nasilje. Međutim, ponašanje nasilnika postaje sve agresivnije i manifestuje se kao kritikovanje, vikanje, psovanje, pretnje…
- Druga faza – nasilni događaj- dolazi do eskalacije fizičkog, psihičkog, seksualnog nasilja, koje je praćeno pretnjama, povređivanjem, bacanjem / lomljenjem stvari… Kod žene se nakon ove faze javlja šok, neverica i poricanje. Ona obično u ovoj fazi ne traži pomoć, osim ako ima povrede koje zahtevaju medicinsku intervenciju i obično se vraća partneru nakon primljene pomoći. Druga reakcija koja se može javiti je da žena privremeno ode iz doma, odnosno da napusti nasilnika.
- Treća faza -žaljenje i izvinjenje -„faza medenog meseca“ – počinilac nasilja u ovoj fazi pokazuje žaljenje i kajanje, tvrdi da se stidi onoga što je uradio, da mu je krivo, da se plaši posledica. Najčešće svoje nasilje opravdava nervozom zbog posla, pićem, iznervirala su ga neposlušna deca… ali često i poriče ili umanjuje nasilje koje je počinio, prebacuje odgovornost za svoje ponašanje na žrtvu (ona ga je izazavala, samo da nije uradila ili rekla…). Ako je žena posle napustila dom, on se očajnički bori da je nagovori da se vrati, kupuje joj poklone, obećava da se nasilje nikada više neće dogoditi, preti da će se ubiti. Žena se u ovoj fazi najčešće vraća nasilniku verujući da će sve biti u redu, odnosno da se nasilnik iskreno kaje i da će se promeniti.
Žena žrtva nasilja se vraća počiniocu nasilja u proseku osam puta!
Istraživanja i iskustvo u radu sa ženama pokazuju da su načešći razlozi ostanka u nasilnim vezama, upravo, ekonomska nezavisnost, odnosno nezaposlenost, nerešeni stambeni problemi, neredovno plaćanje alimentacije. Zatim, postoji pritisak od strane rodbine, prijatelja, da je na ženi da „sačuva“ brak, njoj se pripisuje mnogo veća odgovornost ako dođe do razvoda. Strah da neće dobiti starateljstvo nad decom i pretnje počinioca nasilja da će im oduzeti decu.
Žene veruju da mogu pomoći nasilniku da se promeni ako ostanu sa njim, to je tzv „Spasiteljski sindrom“. Dugo vremena negiraju i poriču probleme, verujući da on, kao i njihov brak, nisu tako loši, da svi parovi imaju krize koje su prolaznog karaktera. Iako deluje paradoksalno, žena voli svog partnera, razmišlja o njegovim pozitivnim osobinama i veruje da će ga njena ljubav promeniti. Seća se „starih vremena“, početaka veze i kada je on bio sasvim drukčiji.
Jedno vreme žena žrtva nasilja smatra da je kriva zbog nasilnog ponašanja svog partnera, da je uradila nešto pogrešno, čak da nije sposobna da uradi ništa dovoljno dobro, te da su njegova stalna ljutnja i nasilje na neki način opravdani. Veruje da je sve njena krivica, da se drugim ženama to ne događa, te da je zaslužila takvo ponašanje svog partnera.
Zbog neverice u sebe i svoje sposobnosti misli da nikada neće naći boljeg, da ne može sama da živi i da je i malo ljubavi bolje nego samoća. Stoga je veoma važno osnažiti ženu, vratiti joj samopoštovanje, ohrabriti je da krene dalje. Žrtva nije nikada kriva za nasilje koje trpi. Nasilje je samo sramota nasilnika!
[wonderplugin_slider id=177]
Centar za socijalni rad opštine Bačka Palanka od septembra meseca sprovodi razne aktivnosti vezane za fenomen nasilja u porodici. Projekat „Zaustavimo nasilje zajedno“ ima za cilj podizanje nivoa svesti građana o prisutnosti nasilja u lokalnoj zajednici i formiranje stavova o neprihvatljivosti svih vidova nasilja. Projekat je podržao Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
Direktorka CSR Bačka Palanka, Vera Petrović.
