HAG: Specijalizovano tužilaštvo Kosova podiglo je danas optužnicu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i drugih osmnjičenih za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistva, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje, objavljeno je na sajtu te institucije sa sedištem u Hagu.
Tači, Veselji i drugi osumnjičeni se optužnicom terete za skoro 100 ubistava.
Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica ciji je identitet poznat i medu kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici, navbodi tužilaštvo.
Optužnica sadrži 10 tačaka i podneta je sudu na ispitivanje.
U informaciji tužilaštva se napominje da optužnica predstavlja „isključivo optužbu“, te da je rezultat dugotrajnih istraga i odražava uverenje tužilaštva da može da dokaže van razumne sumnje sve optužbe sadržane u njoj.
Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova trenutno ispituje optužnicu kako bi odlučio da li da je potvrdi.
Specijalizovani tužilac je smatrao nužnim da o optužbama izda javno saopštenje usled kontinuiranih pokušaja Tačija i Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća, napominje se u saopštenju.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Tači na putu za SAD kad je stigla vest o optužnici
U trenutku kada je objavljena vest da je Specijalno tužilaštvo u Hagu podiglo optužnicu za ratne zločine protiv Hašima Tačija, on je veći bio u avionu na putu za SAD, piše prištinska GazetaExpres.
Navodi se da su Tači i njegov tim napustili Kosovo pre oko dva sata.
Tači je, kažu, otputovao za SAD, kako bi u Vašingtonu 27. juna prisustvovati sastanku o nastavku dijaloga sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Ričardom Grenelom.
Oni su, kako se dodaje, sproveli tajnu kampanju da bi se ukinuo zakon kojim su Specijalizovana veća osnovana kao sud, kao i da bi na drugi način opstruirali rad suda a sve sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde.
„Takvim postupcima su pokazali da su im lični interesi važniji od žrtava njihovih zlocina, principa pravne države i celokupnog naroda Kosova“, navodi tužilaštvo .
Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo imaju nadležnost za procesuiranje zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih dela prema kosovskim zakonima, „koja su zapoceta ili izvršena na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine od strane građana Kosova ili Savezne Republike Jugoslavije, odnosno protiv njih“, navodi se na sajtu suda.
Istraživanje ovih krivičnih dela i formiranje suda inicirano je nakon Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011, poznatijeg kao Izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija.
EU podržava rad Specijalnog tužilaštva za Kosovo
Nakon informacije o podizanju optužnice protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i drugih osumnjičenih za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistva, iz Brisela poručuju da EU snažno podržava rad Specijalnog tužilaštva za Kosovo.
Portparol EU Peter Stano za Tanjug navodi da „EU ne komentariše procedure koje sprovodi Specijalno tužilaštvo za Kosovo“, ali i ocenjuje da je taj Sud „važan pokazatelj opredeljenosti Kosova za sprovođenjem vladavine prava“.
„Vladavina prava je ključni element napretka Kosova na putu EU integracija kao i celokupnog angažmana EU sa Zapadnim Balkanom“, navodi Stano.
On dodaje da je važno da se Specijalnom tužilaštvu za Kosovo omogući da nastavi rad nezavisno i bez ikakvih uticaja spolja.
U kancelariji šefa diplomatije EU nisu odgovorili na pitanje Tanjuga kako će podizanje optužnice protiv Hašima Tačija uticati na nastavak dijaloga Beograda i Prištine gde je Tači do sada bio priznat od strane Brisela kao glavni pregovarač prištinske strane.
Tači, od uniforme OVK, preko predsedničke fotelje, do suda?
Hašim Tači, protiv kojeg je Specijalizovano tužilaštvo Kosova danas podiglo optužnicu, pred sudom bi mogao da se nađe više od dve decenije od zločina za koje se tereti.
Tači, trenutno predsednik samoproglašenog Kosova, nastalog i na zločinima njegove tzv. OVK, u poslednje vreme je čak podigao aspiracije i aktuelizovao „ideju“ pripajanja Preševske doline tzv. Kosovu.
On je tokom sukoba na Kosovu i Metohiju ’90-ih godina bio jedan od lidera tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Posle završetka osnovnih studija na Filozofskom fakultetu u Prištini školovanje je nastavio na Univerzitetu u Cirihu, i tamo se, prema dostupnim podacima na internetu, pridružio političkoj emigraciji kosovskih Albanaca, te osnovao organizaciju Narodni pokret Kosova.
Veruje se da je ova organizacija formirala tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova.
Početkom 1993. godine Tači je postao član užeg kruga rukovodstva tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, a njegove aktivnosti su se svodile na naoružavanje kosovskih Albanaca u tadašnjoj AP Kosovo i Metohija.
Bio je komandant Operativne zone OVK u Mališevu, te član Dreničke grupe koju je osnovao Adem Jašari, a učestvovao je u različitim napadima na policiju na Kosmetu tih godina.
Okružni sud u Prištini ga je u odsustvu osudio na 10 godina zatvora, zbog terorističkih aktivnosti koje je sprovodila OVK, sledeće godine raspisana je poternica za njim, a 2003. godine proširena je zbog sumnje na počinjenje genocida.
Uprkos tome, Tači je 1999. godine bio deo pregovaračkog tima kosovskih Albanaca tokom pregovora u Rambujeu, a zapadne diplomate su ga doživljavale kao „jedini glas razuma“ unutar OVK, jer je pokazao spremnost da se prihvati autonomija Kosova unutar Srbije, za razliku od ostalih pobunjeničkih vođa koji su odbacili svaki predlog koji nije podrazumevao nezavisnost.
Prema pojedinim tvrdnjama, koje, zbog nedostatka dokaza nisu nikada prerasle u krivične prijave, Tači je duboko povezan ne samo sa rartnim zločinima, već i nizom kriminalnim radnji.
Tako je, u vreme kada je bio vođa OVK „Vašington post“objavio tekst u kome se navodi da se „OVK finansira novcem stečenim krijumčarenjem heroina i kokaina u zapadnu Evropu“.
Od 1994. do 1999. godine je bio politički lider OVK, a nakon toga postao predsednik DPK.
DPK je, 2001. godine pretrpela veliki poraz na prvim samostalnim izborima, a strani analitičari su ovaj poraz protumačili kao posledicu raskola između političkih lidera i vrha kriminalnih organizacija nastalih iz rukovodstva bivšeg OVK.
Prema tajnom izveštaju Nemačke obaveštajne agencije (BND) koji je kasnije objavljen, današnji politički lideri Hašim Tači i Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) su upelteni u organizovani kriminal ne samo na Kosovu, nego na širem području Jugoistočne Evrope.
U tom izveštaju BDN je naveo Tačija kao glavnog rukovodioca kriminalne mreže koja deluje širom Kosova.
U izveštaju koji je 15. decembra 2010. godine Dik Marti dostavio Savetu Evrope navodi se da je Tači bio lider Dreničke grupe, koja je vadila organe srpskim zarobljenicima i prodavala ih na crnom tržištu.
Bi-Bi-Si je nakon toga objavio da su došli u posed nacrta dokumenta Saveta Evrope u kome je Tačijevo ime pomenuto čak 27 puta. Prema njihovim izveštajima bivši komandanti OVK, uključujući i Tačija, sumnjiče se za ozbiljna kršenja ljudskih prava, između ostalog, trgovinu drogom i ljudskim organima.
Ipak, Dik Marti se 2011. godine ogradio od svega što su mediji objavili, te izjavio da njegov izveštaj nikada nije direktno uključivao Hašima Tačija.
Tačijeva DPK je na izborima 2007. godine osvojila ubedljivu pobedu, da bi već sledeće godine Kosovo jednostrano nezavisnost od Srbije, a Tači posao prvi premijer samoproglašene države.
Veselji na optužnici, malo pošto je poručio da bi opet ratovao
Kadri Veselji, protiv kojeg je specijalno tužilaštvo Kosova danas podiglo optužnicu, koliko pre neki dan poručio je da više voli dijalog, ali da je spreman i za rat, ako Srbija bude ugrožavala kosovsku teritoriju.
U Srbiji dve predistrage protiv Tačija i Veseljija
U sprskom tužilaštvu za ratne zločine vode se dva predistražna postupka protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija i predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija, koje je Specijalizovano tužilaštvo Kosova sa sedištem u Hagu, optužilo zbog niza zločina nad Srbima, kosovskim Albancima i Romima.
Portparol tužilaštva za ratne zločine Vasilije Seratlić precizirao je za Tanjug da su u toku predistražni postupci protiv obojice zbog krivičnih dela: ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.
Protiv njih su godinama na snazi Interpolove poternice Srbije zbog ovih krivičnih dela.
Pre dve godine, međutim, Interpol je po prigovoru UNMIK-a odlučio da poternicu za Tačijem učini nevidljivom drugim državama na neko vreme.
„Više volim dijalog sa Srbijom. Ostario sam, ali, ako se sve svodi na to, verujem da bih se borio kao mladić, kao kad sam bio protiv Srbije“, rekao je Veselji, kojeg optužnica tereti upravo za taj period života koji je pomenuo.
Njegova DPK je, inače, politički iznikla iz Oslobodilačke vojske Kosova.
Pre neku godinu predsednik Srbije svojevremeno označio kao pravog „gospodara Kosova“, predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) trenutno je u opoziciji.
Veselji je svojevremeno „poručio“ Beogradu da se Albanci „neće zaustaviti do Niša“, ako „Srbija pokuša da se vrati“ na Kosovo i Metohiju.
Politička metafora ili pretnja, tek, izgovorio ju je čovek koji je nekada bio na čelu obaveštajne službe ŠIK, koja je nastala i delovala u okviru takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), čije zločine će istraživati Specijalni sud.
Veselji i Tači, zajedno sa aktuelnim premijerom Ramušem Haradinajem, protive se radu Specijalnog suda i pokušavaju, preko poslaničke inicijative u kosovskom parlamentu, da ukinu odluku o formiranju te pravosudne institucije, koju je doneo parlament u prethodnom sazivu.
Obaveštajna služba ŠIK, zvanično je ugašena 2008. godine, a ime Kadrija Veseljija kojeg je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon jučerašnjeg ubistva srpskog političara Olivera Ivanovića, označio kao istinskog „gospodara Kosova“, spominje se uz Tačija u izveštaju Saveta Evrope u aferi trgovine ljudskim organima, uglavnom srpskih zatvorenika, tokom rata 1989-1999. godine.
Ne malo iznenađenje je bio prvi izbor Veseljija za predsednika kosovkog parlamenta, a mediji su tada pisali da bivši obaveštajac i jedan od komandanata OVK više voli da deluje iz senke.
Ništa manji šok je bila i odluka, nakon poslednjih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, da vladajuću koaliciju formira Veseljijeva DPK i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova, koja je nazvana „ratnom koalicijom“.
Po izboru za predsednika kosovskog parlamenta, Veselji je građanima na KiM obećao da će zadržati „partnerske i prijateljske odnose sa SAD“ i da nema ništa sporno u tome što je vodio nekadašnju tajnu službu Kosova jer je, kako je rekao, i bivši predsednik SAD Džordž Buš mlađi takođe nekada bio saradnik CIA.
Veselji je u Švajcarskoj navodno 2009. osnovao firmu kao srpski državljanin, odnosno sa srpskim pasošem. Prema navodima medija, kao jedan od komandanata grupe „Crna ruka“ zajedno je sa Tačijem i Džavidom Haljitijem učestvovao u kidnapovanjima i ubistvima Srba, ali i neposlušnih Albanaca.
Veselji je, prema tim informacijama, zajedno sa još nekim pripadnicima OVK uticao na zaštićene svedoke u haškim procesima, pretio im, zastrašivao ih i organizovao njihova ubistva, a četvoricu je, kako se tvrdi, lično likvidirao.
Za Veseljija se navodi da je bio i član Albanske informativne agencije, koja je delovala u okviru FARK-a , albanske oružane formacije samoproglašene Republike Kosovo, u kojoj su bili pretežno bivši oficiri JNA i radnici DB-a i MUP-a albanske nacionalnosti.
U jednom govoru u kosovskom parlamentu o „opravdanoj borbi OVK“ Veselji je rekao da je ta formacija formirana da bi se „borila da dokrajči aparthejd srpskog režima, gde su Albanci tretirani kao građani drugog reda“.
– OVK se borila za izgradnju slobodnog društva gde vlada pravda, gde su svi jednaki pred zakonom. Da stvori državu u kojoj građanin može biti kažnjeni samo posle poštenog sudskog procesa, gde se krivica utvrđuje preko jasnih dokaza – rekao je on.
Inače, Veselji je kao šef paraobaveštajne službe ŠIK na Kosovu predmet brojnih istraga. U okviru istraga koje se protiv Veseljija vode, u izveštajima Komisije EU o ekonomskoj situaciji u ratu „Republike Kosovo“ bio je označen za glavnog „blagajnika“ terorista.
Grupa koju je kontrolisao navodno se bavila trgovinom raznovrsnim proizvodima, od droge do ljudskih organa, a kontroliše i dva glavna postrojenja za preradu maka u heroin. Prema rezultatuma istrage Dika Martija iz 2010. godine, EU ima široko rasprostranjenu mrežu albanske mafije, kako se čini, zbog desetina hiljada „izbeglica“ koji su pobegli iz Jugoslavije od užasa navodnog „srpskog genocida“.
Neki od njih su zaista želeli novi, dobrostojeći, ispunjen život, što im Jugoslavija nije mogla pružiti zbog beskrajnih 10-godišnjih sankcija, te su stoga postali prosperitetni građani njihovih zemalja.
Ostali, koji su želeli da nastave da se bave uobičajenim zanimanjima, postali su posrednici u trgovinskim operacijama između „Kosova“ i krajnjih evropskih „klijenata“.
Kao rezultat toga, razvila se prava „paukova mreža“, a sve one su na kraju dovele do Kadri Veselija koji je, kao šef obaveštajnih poslova, imao sve potrebne kontakte za interakciju.
Pogledaj: Pala vlada Aljbina Kurtija, najkraća prištinska vlada ikada
Sud ima rok od 6 meseci za odluku o optužnici protiv Tačija
Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu (Sud za ratne zločine OVK) imaju rok od šest meseci za donošenje odluke o potvrđivanju optužnice protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija, predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija i drugih okrivljenih za niz ratnih zločina na Kosovu i Metohiji.
Ukoliko optužnica bude potvrđena, istog momenta bi trebalo da bude izdat i nalog za njihovo hapšenje, jer bi oni suđenje morali da sačekaju u pritvoru, rekao je za Tanjug pravni zastupnik žrtava pred Specijalizovanim većima Dragoljub Stanković.
Takođe, kako je dodao, tada će se birati advokati, pravni zastupnici žrtava, formirati tim za odbranu, a sudsko veće će zakazati početak suđenja.
Stanković, koji je penzionisani zamenik srpskog tužioca za ratne zločine podseća da su Tači i Veselji bili su ključne ličnosti takozvane „dreničke grupe“ OVK.
„Veselji je bio član njihove tajne službe, a Tači glavni za sever Albanije, koja mu je dala teritoriju za obuku i snabdevanje oružjem. U svakom kampu za obuku postojali su zatvori u koje su odvođeni zatvorenici sa KIM“, naveo je Stanković.
On je podsetio da je 500 ljudi srpske nacionalnosti nestalo upravo na području severne Albanije, za koje se veruje da su bili odvođeni u pomenute zatvore.
Nekadašnji tužilac smatra da je odluka tužioca Specijalizovanog tužilaštva da objavi imena optuženih pre potvrđivanja optužnice odstupanje od propisane procedure tajnosti, ali je smatra da je ovo bio način da se odupre pritiscima.
Istakao da je dosadašnja tajnost rada ovog tužilaštva izvanredna, jer nikakvi detalji iz istraga nisu procureli u javnost.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
Haradinaj veruje „u nevinost“ Tačija i Veseljija
Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova I ratni saborac Hašima Tačija I Kadri Veseljija u tzv. OVK, izjavio je da veruje u njihovu nevinost I “nevinost svih drugih ratnih drugova”.
Haradinaj je na svom fejsbuk profilu napisao “da se albanski narod na Kosovu s pravom borio za slobodu, nakon žestokog ugnjetavanja različitih srpskih režima, koji je trajao skoro vek, a vrhunac je bio Miloševićev režim”.
„Oslobodilačka vojska Kosova vodila je čisti rat, što je rezultiralo slobodom i uspostavljanjem Republike Kosovo. Mi verujemo u nevinost predsednika Tačija, predsednika Veselija i svih drugih ratnih drugova „, napisao je Haradinaj, koji je I sam podneo ostavku na premijersku funkciju da bi bio saslušan u Specijalnom tužilaštvu u Hagu.
Rama: Ogorčen sam zbog podizanja optužnica
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas da je ogorčen što je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnice protiv predsednika privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija i predsednika PDK Kadrija Veseljija.
Rama je najavio da će sutra „izaći“ sa javnom reakcijom za sve Albance.
„Otkad sam primio vest…i pročitao imena navodnih zločinaca oslobodilačkog rata na Kosovu, pokušavam, ali nisam uspeo da formulišem prave rečenice da bih izrazio svoje negodovanje“, kazao je Rama.
Sutra ću javno govoriti sa porukom za sve Albance, ali jesam i ostaću do kraja, „zajedno sa svima onima koji su se oružjem borili“ za Kosovo „zatočeno u paklu Slobodana Miloševića“, kazao je premijer Albanije, a prenosi Kosovo onlajn pisanje Gazete ekspres.
„Eulexov“ Amerikanac obelodanio optužnicu protiv Tačija..
Predlog optužnice protiv Hašima Tačija „potpisao“ je glavni tužilac Specijalnog veća Haga na KiM Džek Smit, inače Amerikanac, kojeg je na to mesto postavila Misija EU na Kosovu i Metohiji, Eulex.
Reč je o advokatu sa velikim iskustvom i dugogodišnjim angažmanom u različitim međunarodnim i američkim pravosudnim institucijama.
Od 2008. do 2010. Smit je obavljao funkciju istražnog koordinatora u kancelariji tužioca Međunarodnog krivičnog suda (MKS).
Smit je takođe u prethodnim američkim administracijama obavljao niz značajnih poslova, poput, na primer, mesta šefa Odeljenja Ministarstva pravde SAD za javni integritet, u periodu od 2010. i 2015, a potom i funkciju prvog pomoćnika američkog tužioca i vršioca dužnosti američkog tužioca za srednji okrug Tenesija.
Prilikom njegovog imenovanja na mesoi glavnog tužioca specijalnog suda, mediji u regionu su navodili da će se baviti procesuiranjem visokih funkcionera u Prištini, koji su tokom devedesetih bili na čelu OVK.
