BAČKA PALANKA: Opština Bačka Palanka svrstana je po stepenu razvijenosti među prve lokalne samouprave u Vojvodini, a u vrhu je i u Srbiji.
Ta konstatacija potvrdi se, obično, nekako s proleća, kada se za jedan mesec objave prosečne plate, a statistika konstatuje da su ovde zarađivali velike plate, odmah posle zaposlenih u Beočinu.
„Običan“ svet ovde malo veruje u te podatke na duže staze, a upućeniji kažu da se „velike plate“ pojave jednom godišnje kada se u ovdašnjim velikim i uspešnim kompanijama isplaćuju bonusi menadžerima, a u pojedinim fabrikama i – radnicima. Oni koji ovde rade i životare na republičkom proseku, ili čak na još manjim platama, a ima ih najviše koji rade za plate između 200 i 350 evra, u takve bajkovite podatke kanda baš ne veruju. Oni koji teško žive, a u opštini sa 14 naseljenih mesta i skoro 58.000 stanovnika ima oko 6.000 nezaposlenih, imaju veliku i ozbiljnu dilemu: ako se Bačka Palanka ubraja u nekoliko „najrazvijenijih“ opština u Vojvodini, kakvi su onda oni koji su „najnerazvijeniji“?
Tranzicija, tj. privatizacija po principu prodaj brzo i jeftino, a onda se kaj natanane, zatvorila je ovde nekoliko nekada čuvenih fabrika kao što su „Merkur“, „Marina“, „Majevica“ je u stečaju sa 150 radnika (nekada 1.600), TK „Dunav“ u Čelarevu koji je imao 1.500 radnika poodavno ne postoji, šta je sa „Nopalom“ malo ko zna…
Procenjuje se da je u vremenu tranzicije ovde bez posla ostalo gotovo 10.000 ljudi, jer nema više ni AIK „Bačka Palanka“, zadruga, poljoprivrednih preduzeća… Ostale su kompanije koje su i u vreme samoupravnog socijalizma bile najuspešnije, odnosno najprofitabilnije i njih su pokupovale međunarodne kompanije koje su vodeće u tim granama proizvodnje u svetu.
„Sintelon“, najvećeg proizvođača podnih obloga u SFRJ, kupio je „Tarket“, pivaru u Čelarevu danski „Karlsberg“, „Maltineks“, najveću fabriku pivskog slada u celom regionu kupio je francuski „Sufle“ i te fabrike dobro rade, ali zapošljavaju znatno manje radnika nego pre privatizacije. Doduše, u poslednje dve decenije ovde je počelo da radi nekoliko sada ozbiljnih kompanija kao što je „Nektar“ koji je regionalni lider u preradi voća i povrća, pa „Divtrejd“kompanija koja proizvodi ambalažu kao što su džakovi, džambo vreće… i po rezultatima poslovanja najavljuje da postaje provredni lider ove sredine. Ima još uspešnih fabrika i u Palanci, Gajdobri, Mladenovu…
Pričalo se pričalo, pa i prestalo
Pre par godina opština je kupila objekte fabrike „Merkur“, nekada poznatog proizvođača modne galanterije od kože, plaćeno je iz opštinskog budžeta, preko 60 miliona dinara Agenciji za privatizaciju, odnosno državi Srbiji. Pojedini ekonomisti i tada su govorili da je to promašena investicija, a da je bolje da se potencijalnom investitoru ustupi fabrika uz obavezu zapošljavanja radnika barem na 10 godina. Najavljivan je dolazak kompanije „Stratik“, poznatog nemačkog i svetskog proizvođača kofera, tašni… posao za 500 radnika. Pričalo se pričalo, pa prestalo, a nemačka kompanija otvorila je pogon u Bosni, a za instruktore i poslovođe uzela majstore bivšeg „Merkura“ iz Bačke Palanke .
Međutim, ovde privrednike zabrinjava činjenica što ne dolaze strani investitori sa većim investicijama koje će omogućiti veći broj novih radnih mesta. Ovako i ovde se stvara privid kako se broj nezaposlenih, posebno mladih smanjuje, što je tačno, ali oni odlaze u inostranstvo i tamo nalaze posao i veće plate nego ovde. Upućeniji ekonomisti kažu da se ne može sedeti u Bačkoj Palanci i čekati da dođe neki stranac i investira 10, 20… miliona evra. A, da bi stranac došao, potrebno je ponuditi mu nešto kao što je, primera radi, industrijska zona sa potrebnom komunalnom infrastrukturom, dobre komunikacije, luku, prugu…
Toga ovde u Bačkoj Palanci nema dovoljno, ali se o industrijskoj zoni od preko 50 hektara priča godinama i navodi zemljište čiji je titular Ministarstvo poljoprivrede. Navodno, ranije nadležni u ministarstvu nisu hteli lokalnoj samoupravi da ustupe to zemljište, a sada će od novog ministarstva ponovo tražiti.
Ovdašnji Klub privrednika, a to je krajem prošle godine izjavio i Alesandar Borković, zamenik predsednika bačkopalanačke opštine, odnosno traže privrednici da se magistralni, međudržavni put Bačka Palanka – Novi Sad, obnovi, proširi ili napravi druga traka. Jedan od prethodnih ministara saobraćaja to je obećao. Najavljivana je i obećavana nova ćuprija između Bačke Palanke i Neština čime bi se najuzvodnije preko Dunava spojile dve obale Srbije, a davno je najavljena i gradnja puta Neštin – Vizić – Erdevik, kasnije bi se auto putom moglo do Sremske Rače, pa Republike Srpske, Bosne… Sve je to najavljivano od strane nadležnih, za most je urađen i idejni projekat koji je platilo Javno preduzeće „Putevi Srbije“, pričalo se pričalo, pa prestalo.
Ovdašnji skeptici kažu da su sva velika obećanja na dugačkom štapu i da više služe za izborne kampanje političkih stranaka, ili pojedinih političara. Realno, nova lokalna vlast koja je ovde tek nešto više od godine u par navrata podvukla je da treba biti realan, da novca u budžetu nema ni za mnogo manje projekte koji su ovde početi pre deceniju, dve… To je, vele, realnost, a bez pomoći AP Vojvodine i Republike Srbije ni do sada nisu mnogli da se urade poslovi od značaja za svakodnevni život sela i varoši kao što su reknstrukcije vodovodne mreže, kanalizacija, novi bunari, uređenje industrijske zona u Gajdobri i Novoj Gajdobri…
