Od Obrovca do Šipova ima oko 350 kilometara. To nije mala razdaljina ni za vožnju automobilom, a kamoli biciklom.
Dvojica ljudi, jedan u poznim godinama, drugi u svojim dvadesetim, odlučili su da taj put prevale na dvotočkašima.
Bogdan Kerlec, mašinbravar u penziji, korene vuče iz okoline Šipova.
– Ideja da se biciklom ode u Šipovo rodila mi se pre deset godina, kada sam video na internetu kako drugi biciklisti putuju po svetu. Nisam mogao odmah da realizujem ideju, tek 2016. godine sam uspeo u svom naumu. Pre toga sam vežbao nekih četiri-pet meseci i odlučio da krenem na put. Bilo je otpora u porodici tipa „gde ćeš biciklom, oduvaće te vetar“ i slično, međutim ja sam ipak krenuo.
Put sam prošao uspešno, 2017. bilo je još 30% uspešnije, a ove godine moj drugar Boško i ja krećemo na put u subotu 7. jula. Cilj nam je da stignemo dan ranije od početka „10. Janjskog višeboja“, da vidimo sva živopisna mesta koja taj deo Bosne nudi. Od opreme nosim stvari težine od 15 kilograma, dok sam prošle imao 30 kg, a 2016. 50 kg prtljaga, vremenom sticao iskustvo i smanjivao prtljag, izbacivao nepotrebno.
[wonderplugin_slider id=21]
Verovali ili ne, sa svojih 66 godina ne osećam nikakve tegobe tokom vožnje, osim bola u rukama, ali ovaj put sam dodao neke umetke na bicikl radi olakšanja. Ostalo, noge, disanje, temperatura vazduha ne pričinjavaju mi poteškoće. Na granici nisam imao problema, graničari i policija su mi poželeli srećan put, dali mi savet kojom rutom da vozim.
Boško Vrekić iz Budisave ima 25 godina i student je medicine odsek medicinske rehabilitacije.
– Sredinom maja ove godine na našoj slavi su bili tetka i teča iz Šipova, koji su me pozvali u posetu. Pomislio sam da bih mogao to učiniti biciklom, a teča Simo iz Budisave mi je predložio da kontaktiram Božu. Upoznali smo se pre nedelju dana, dogovorili se i sutra (7. jula) krećemo na put u 4 sata ujutro da bismo izbegli toplo vreme.
Prva deonica, kada smo najodmorniji, je najduža i uveče ćemo spavati pod našim šatorima u Donjoj Slatini kod Šamca, na parkingu kod restorana. Drugi dan napuštamo tok reke Save i planiramo da noćimo u Banjaluci, a treći dan trebalo bi da stignemo u Šipovo negde oko dva-tri sata popodne. Planiramo da vozimo od ujutro od 4 do uveče do pola osam, noću najviše zbog bezbednosnih razloga nećemo na put. Ja nisam nov u vožnji bicikla po prirodi, već sam vozio po Fruškoj Gori, a bio sam i u Segedinu sa dvotočkašem.
U međuvremenu smo nezvanično saznali, da su hrabri bisciklisti bezbedno stigli na odredište. Mi im od srca čestitamo, a po povratku, ponovo ćemo razgovarati sa njima i saznati dogodovštine sa puta.
