Pčelarstvo kao porodična tradicija

Ljubiša Ljubojević bačkopalanački pčelar

2070

Posle neuspelih pokušaja, da dobije posao u nekoliko bačkopalanačkih firmi, Ljubiša Ljubojević je 2010. godine odlučio da se posveti pčelarstvu.


Nije mu bilo teško da donese ovakvu odluku, jer su se poslom kojim se danas bavi, bavili njegov otac Milorad, i deda Josip Pandur.

– Otac je pčelarenjem počeo da se bavi iz hobija. Međutim, vremenom je toliko uvećao broj društava i košnica, pa mu je pčelarastvo bilo gotovo osnovno zanimanje. Otac je pčele selio čak do Brodca u blizini Bijeljine, gde i danas ima oko 300 društava – započeo je priču Ljubiša Ljubojević.

Pre osam godina osnovao sam pčelinjak, i otvorio pčelarsku prodavnicu koja se nalazi u Bačkoj Palanci u ulici Jugoslovenske armije. Na taj način potpuno sam se posvetio ovom poslu, priča Ljubojević.

– Trebalo mi je nekoliko godina da ozbiljnije započnem ovaj posao, tako da sada sa zadovoljstvom mogu konstatovati da se u mom pčelinjaku nalazi 150 društava o kojima vodim računa i brigu. Nije ovo ni malo lak posao, jer da biste u njemu bili uspešni, mnogo toga ne zavisi od vas samih, već i od drugih faktora, vremenskih prilika…

Sezona u pčelinjaku završava se po Ljubojevićevim rečima već krajem avgusta. – Krajem osmog meseca, počinjem sa radovima zazimljavanja pčelinjaka. Izuzetno je važno za svako pčelinje društvo da zimu dočeka potpuno spremno. Upravo o tome posebno vodim računa, jer to je osnova da naredna sezona bude uspešna.

Prvu selidbu pčelinjaka obavljam na voćnjak u Čelarevu, potom ga selim na „pašu“ bagrema u Mladenovo ili Bačku Palanku. Nakon toga usledi odlazak na Frušku Goru, gde pčele selim na lipu. Na kraju završetak „paše“ je na suncokretovim poljima između Kule i Subotice.

Jedan broj pčelara seli svoje pčele i na polja sucokreta u Banatu, koji cveta nešto kasnije… Nakon suncokretove „paše“ pčelinjak polako pripremam za zimu – naglašava Ljubojević.

Početak ovogodišnje sezone je mnogo obećavao, međutim kako je ona završena, a pčelari svode račune, nije baš sve bilo kako se na samom početku činilo.

– Prvi period ovogodišnje sezone obeležile su relativno niske temperature, što svakako nije odgovaralo pčelama. Međutim, i pored toga izgledalo je da će godina biti rekordna po prinosu meda, ali nije tako bilo. Razloge za slabije rezultate od očekivanih, treba tražiti i u tome što su neke kulture, kao na primer, uljana repica tretirane herbicidima dok je bila u cvetu, pa je dosta pčela uginulo.

Tretiranje herbicidima, obavljano je i tokom cvetanja suncokreta. Smatram da bi određene službe, trebale da povedu računa o nekontrolisanom prskanju medonosnih biljaka, jer će u protivnom, situacija biti još teža od sadašnje – ističe Ljubojević.

Pčelinjak Ljubiše Ljubojevića, godišnje ostvari prinos od preko jede tone meda. Kompletnu količinu meda, Ljubiša uspe da proda, s obzirom na kvalitet, a i na to da njegova porodica u ovom poslu ima tradiciju dugu nekoliko decenija. Veliku pomoć u poslu kojim se bavi Ljubiši pruža supruga Jasna. Sa ponosom ističe, da od 1970. godine u njihovom pčelinjaku nije bilo gubitaka, kako tokom proleća i leta, tako i tokom jeseni i zime.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here