Kažu da je ljubav između čoveka i psa posebna, iskrena i čista. Kažu da su pas i čovek najbolji prijatelji. Ipak, neretko se dešava da „ljubav“ od strane čoveka nestane, pas postane višak, čoveku nepotreban. Ima i onih kuca koji jednostavno sami pobegnu. U oba slučaja, oni, koji nisu krivi, završe na ulici.
Nema samo Bačka Palanka pse lutalice, ima ih, nažalost, svuda. O azilu ne vredi ni trošiti slova, jer kako kaže naša sagovornica, onaj ko je tamo bio i video u kakvom su stanju te životinje, dobro će razmisliti da li će ga pustiti na ulicu. Lana Zurovac je Bačkopalančanka koja je pre godinu i po dana pokrenula grupu na društvenoj mreži Fejsbuk koja pronalazi izgubljene kuce i mace, udomljava nepoželjne štence, ostavljene i same, i svim silama se trudi da udomi one izbačene i ostavljene na ulicu pre nego što završe upravo u azilu. Grupa se zove Izgubljeni/nadjeni psi,psi na poklon u Bačkoj Palanci
[wonderplugin_slider id=174]
Lana je vaspitačica, ljubitelj životinja, ali pre svega osoba koja, zajedno sa članovima ove grupe, srcem i humanošću bez bilo kakve novčane naknade pomaže napuštenim ljubimcima, ali i njihovim sadašnjim i budućim vlasnicima. Kako i sama kaže, za sve to nije potrebno puno ni vremena ni novca, a svaki sklonjeni kuca sa ulice velik je uspeh za nju.
„Otkad i sama imam psa, počela sam više da obraćam pažnju i na one kuce koji su na ulici. Slikala sam ih, kačila na svoj profil na Fejsbuku, neke udomljavala kod rodbine i prijatelja. Ideju za grupu sam dobila od drugih sličnih grupa koje za cilj imaju isto – skloniti psa sa ulice, naći mu novi dom, a vlasnicima izgubljenih ljubimaca pomoći u potrazi“, priča Lana.
Grupa danas ima preko hiljadu članova, veliki broj njih postavlja fotografije, dele objave i tako pomažu da tužne oči nečijeg ljubimca dopre do što većeg broja ljudi.
„Udomili smo mnogo pasa, ne uspemo sve, ali veliki broj njih našao je svoj dom. U grupi nema prodaje pasa, sve ih poklanjamo ili pokušavamo da dođemo do vlasnika. Dešavalo se da vlasnici preko naše grupe pronađu pse iz okolnih sela, pa i drugih bližih gradova“, rekla je naša sagovornica.
[wonderplugin_slider id=136]
Lana kaže da i ako vlasnik psa dođe u situaciju da ne može da brine o njemu, bar proba da ga udomi. Upravo zato i postoji ova grupa jer cilj je skloniti psa sa ulice i sprečiti da ode u azil.
Najlepši momenti
U svakom humanom poslu veliko je zadovoljstvo kad vidimo da smo u nameri uspeli i pomogli nekom. Lana kaže da joj se dešavalo da želi da odustane od ove misije jer se mnogo puta dešavalo da neki psi završe tragično ili budu odvedeni u azil. Ipak, kako kaže, puno joj je srce kad se neki pas udomi i kada novi vlasnici pošalju fotografije na kojima vide srećne oči nekad napuštene životinje. Upravo to joj daje snagu i želju da nastavi dalje.
Azil – logor za pse
Lana smatra da nijedan azil nije idealno mesto za pse. Oni su tamo, kako kaže, ostavljeni na milost i nemilost – veliki psi možda i opstanu malo duže, manji se retko izvuku.
„Sve i da su siti, oni su tamo u užasnim uslovima. I sama sam bila u poseti azilu u Novoj Gajdobri i vrlo emotivno doživela sve to. Te životinje su tada bukvalno plivale u vodi. Od tada sam rešila, da ako već ne mogu da promenim situaciju u azilu, učinim sve da psi sa ulice ni ne stignu do azila već do novog vlasnika punog ljubavi“.
Čipujte svoje ljubimce
Neki pomak u rešavanju pasa lutalica Lana vidi u promeni određenih zakona. Ona smatra da bi čipovanje i sterilizacija trebali da budu obaveza i da ukoliko vlasnik pusti čipovanog psa na ulicu, za to plati adekvatnu kaznu.
„Čipovanje košta nešto više od 1000 dinara, sterilizacija je besplatna za građane Bačke Palanke, jedna vakcina je 1000 dinara. Kad izdvojite taj novac naredne godine obavezna je još jedna vakcina i to je sav izdatak. Mislim da to nije mnogo, a sačuvaćete život vašem ljubimcu i smanjiti zasigurno broj pasa lutalica“, kaže Lana.
Pas nije tu samo da se mazi, to je velika odgovornost
„Prvo dobro treba razmisliti da li zaista želite psa. Posle toga odlučiti koja rasa je idealna za vas, da li živite u kući sa velikim dvorištem ili u stanu bitno je ako recimo želite psa koji je veći ili koji se linja“, kaže naša sagovornica.
Pas je velika odgovornost i važno je da sebi odgovorimo na pitanje da li smo spremni da narednih 10 do 15 godina vodimo brigu o njemu.
Decu treba učiti da vole životinje
Lana kaže da je jako važno objasniti i pokazati deci kako da se ponašaju sa životinjama, na koji način da im priđu da ne bi došli u situaciju da pas postane agresivan.
„Ne može dete da priđe psu po prvi put i da ga, na primer, povuče za rep. Pas prvo treba da se „upozna“ sa onim ko želi da ga pomazi tako što mu onjuši ruku i blago ga pomazi. Deca to ne mogu da znaju i na nama odraslima je da ih naučimo da vode brigu o životinjama“.
