Vreme za berbu trnjina i gloginja – nakon mraza odlične za preradu

222
Foto: Danijela Marinković

Posao oko pripreme zimnice već je iza nas, a pune tegle odavno su na policama u ostavama. Ipak ovih tmurnih i prohladnih novembarskih dana ima se još uvek šta ubrati, ali ne u voćnjacima i baštama već na rubovima šuma, pored puteva i kanala, piše „Agroklub“.


Trnjine i gloginje, rastu pored puteva i šuma, mnogi ove razgranate grmove zaobilaze ne mareći za njihovo lekovito dejstvo i činjenicu da se od njih mogu napraviti ukusni džemovi i sokovi i čajevi. Iako je male plave bobice oporog ukusa teško brati zbog nepristupačnog terena i trnja Danijela Marinković iz Karavukova, sela između Bača i Apatina, ovih dana ima pune ruke posla tražeći ove nepravedno zaboravljene biljke.

„Moja porodica se bavi organskom proizvodnjom maline na jednoj manjoj parceli, a kao u svakoj paorskoj kući imamo stabla različitog voća koja nikada nisu prskana, te pravim tokom sezone sokove, likere, sirupe, pekmeze i džemove kombinujući malinu sa belom trešnjom, ili kokosom, dunjom, šipkom, čia semenkama, crnom čokoladom, bobicama zove, a ovih dana u okolini sela, i na rubu šume berem trnjine i gloginje, koje su sad idealne nakon nekoliko mrazeva“, kaže Marinkovićeva i dodaje da je najteže brati šipurak upravo zbog trnja ali nije lako brati i trnjine i gloginje obzirom da su žbunovi uglavnom na nepristupačnim mestima.

„Iako ima puno trnja ne koristim rukavice jer mi je zgodnije rukom da berem ili makazama sečem grančice na kojima su bobice. Juče sam za jedan sat ubrala oko pet kilograma trnjina jer sam našla veliki grm“, kaže sagovornica „Agrokluba“, objašnjavajući da je trnjina kisela i opora, ali sada nakon mraza isto kao i gloginje postaje malo slađa i kao takva odlična za preradu ili sušenje.

 

U pekmez, sok, ali i za čaj

Danijela kaže da nije lako nabrati kantu gloginja, a ni skuvati pekmez. Bobice treba dobro očistiti, nekoliko puta prebirati, a onda kuvati kao šipurak. Pasira ga dva puta, dodaje malo šećera i kuva do određene gustine. Kada priprema sok od trnjina bobice potapa u vodu da omekšaju, a onda ih pasira, ostaju koštice i odvaja se čist sok koji pasterizuje.

Pored ovoga trnjine, gloginje i šipurak suši i ostavlja za čaj. Od divljeg voća pravi i odavno zaboravljenu vodnjiku, jedno od najstarih zdravih pića naših predaka.

„To je piće koje se koristilo tokom zimskih meseci, a pravi se od šumskih plodova i divljeg voća. Drenjine, šipurak, gloginje, trnjine, mušmule, divlje jabuke, kleku koju sam dobila sa Zlatibora dobro operem i očistim i potopim u manje drveno bure, pokrijem i ostavima na hladnom mestu i nakon 40 dana dobijem potpuno zdravo osvežavajuće piće koje je po ukusu nekako između soka i vina“, kaže sagovornica i dodaje da u kuhinji ima šporet na drva velike šerpe i varjače, a tu su uvek suprug i sin velika pomoć i podrška.

Nema odmora, ni kad se zvanična sezona zimnice završi

Gotovo da nema dana u godini kad ne bere, kuva, pasira, razliva, cedi različito voće, ali i povrće jer pravi i slanu zimnicu, a kako kaže sezonu počinje sa trešnjama i jagodama, a onda voće i povrće dozreva jedno za drugim. Ono što ne stigne staviti u tegle spakuje u zamrzivač i kad se ukaže prilika i potreba kuva.

Na polici uvek ima oko 25 vrsta mirisnih i aromatičnih džemova, desetine vrsta likera, sokova, a sve to priprema sa zadovoljstvom mešajući voće i njihove ukuse, naravno bez konzervansa i aditiva. Za sebe uvek napravi džem od maline i bele trešnje.

Na polici uvek ima 25 vrsta džemova i desetinak vrsta likera i sokova

„Nema odmora, ovih dana ću brati trnjine i gloginje oko kanala u blizini Bača i spakovati ih u zamrzivače te ću imati šta da radim tokom zime. Imam još i malina, nisam sve letos prodala jer mnogo mi se više isplati da prodam gotov proizvod. Iznenadila sam se kada sam videla koliko su ljudi zainteresovani za domaće proizvode koje mi prodajemo putem društvenih mreža i na različitim manifestacijama“, rekla nam je Marinkovićeva napominjujući da je za njenu porodicu ovo jedini izvor prihoda koji tako rasporede da imaju cele godine.


Pogledaj: Samo podrška gazdinstvima sačuvaće selo

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here