Bačkopalančanin Đorđe Jamušakov priprema novu knjigu iz numizmatike

2753
Foto: Dnevnik (M. Sudžum)

Đorđe Jamušakov iz Bačke Palanke do sada je objavio 25 knjiga iz oblasti numizmatike, a u pripremi za štampanje je nova knjiga „Metalni novac na tlu Vojvodine kroz vekove„ za koju kaže da će biti promovisana do kraja ove godine.


Ovaj Palančanin smatra se za jednog od najboljih stručnjaka kada je reč o starom novcu kako u Srbiji tako i na prostorima bivše Jugoslavije. Sam kaže da u glavi, tačnije odokativno može da prepozna i proceni nekoliko hiljada različitih novčića iz različitih epoha. Po struci pravnik istuče da je svom hobiju, a danas mu u trećem dobu oduzima najviše vremena, ozbiljnije mogao da se posveti tek odlaskom u penziju kada je i objavio najviše knjiga.

[wonderplugin_slider id=183]

 

– Numizmatika je na neki način pastorče istorije i arheologije – ocenjuje Jamušakov. – Nema ni svoju katedru, na primer, na filozofskom fakultetu, a čak i oni koji imaju diplome iz ove oblasti kao da beže u druge oblasti. Sećam se, a to je bilo davno, bio sam u društvu jednog uglednog profesora i žene koja je doktoririla na numizmatici. Tada sam izdao jednu od svojih knjiga, pitala je šta sam po struci. Odgovorio sam da sam diplomirani pravnik, a ona je, sa vidnim omalovažavanjem rekla da bi trebao da idem na naučne skupove pravnika, a ne arheologa. Brzo sam joj doskočio i konstatovao da ona i pored toga što je doktorsku disertaciju radila na temu iz numizmatike sve svoje naučne radove posvećuje keramici. S početka je bilo omalovažvanja, kasnije sam dobijao podršku, a to je bilo očito po prodatim knjigama…

Jamoušakov kaže da u Srbiji trenutno ima više od stotinu ozbiljnih numizmatičara koji imaju svoje kolekcije, ali dodaje da treba razlikovati kolekcionare od onih koji traže stari novac, kopaju radi prodaje i dobiti. U svakoj knjizi pored fotografije novca stoji i procena vrednosti, a sve više je i teksta iz istorije kako bi ljudi znalo u kom vremenu je taj metalni novac nastao. Od kolekcionara skoro niko se nije enormno obogatio, ali smatra da se u ovoj oblasti ima šta urediti.

– Najbolji primer je Engleska, a poznato je da su tamo najveći zemljoposednici potomci Normana – priča naš sagovornik. – Najveći deo zemlje se slabo ore, pa vlasnici daju u zakup onima koji oru, ali, na primer, ne zbog ratarenja, već zbog pronalaženja novca i drugih starina. Uređeno je da jedna trećina pronađenog pripada onome ko je to našao, jedna trećina vlasniku zemljšta, a trećina državi, s tim da ako država proceni da su pronađene stvari iz (pra)istorije veoma bitne ima pravo prečeg otkupa od preostala dva učesnika u poslu. Kod nas bi to trebalo rešiti, jer ima dosta lutanja u ovoj oblasti. Srpsko numizmatičko društvo svakog utorka na Slaviji u Beogradu pravi susrete numizmatilara, a četiri puta godišnje su velika okupljanja. Svojevremeno je izlazio i časopis „Dinar”, a ja sam deo tih aktivnosti preselio u Bačku Palanku kada smo ovde osnovali „Panoniju društvo za očuvanje baštine i kolekcionarstva”. Ovde održavamo i sajmove i ima aktivnosti.

[wonderplugin_slider id=104]

 

Interesantno je da se Jamušakov još kao srednjoškolac susreo sa starim novcem i to u Iloku u dedinom vinogradu. Deda Đoka ga je uputio na izvesnog Ivana koji mu je objasnio iz kog veka su koji novci koje je našao u vinogradu, Kada je video da mu se unuk interesuje za stari novac deda mu je pokazao gde da kopa i gde će pronaći zarđalu pikslu umotanu u neke mađarske okupacione novine iz vremena Drugog svetskog rata.

– Piksla, a bila je u zemlji oko 25 godina, bila je puna austriskog srebrnog novca i manjim delom srebrnim dvadeseticama i pedeseticama dinara iz vremena Kraljevine – seća se Đorđe. – Deda nije hteo taj srebrni novac za vreme Drugog svetskog rata da menja za „plekani” mađarski novac u vremenu okupacije, mada je bilo onih koji su to radili, a posle se kajali. Grešili su pa srebro davali za penge, kune, nedićev novac…

– U predmonetarnom dobu Podunavski Kelti nastanivši prostranstva Panonije i teritoriju koja odgovara današnjoj Vojvodini, pre pojave novca za međusobne razmene koristili su grivne od zlata ili bronze, koje su nosili sa sobom nanizane na kožne trake. Zato mislim da su grešili Stari Heleni, počev od Herodota, oca istorijske nauke, kada su svoje severne susede autohtone sedelačke i skitačke narode u unutrašnjosti Balkana i Panonske nizije (Peonce, Tračane, Ilire, Makedonce, Skite, Dačane i Kelte) nazivali zajedničkim imenom – varvari. Sve je to samo zbog njihovog negrčkog porekla – smatra Jamušakov čija nova knjiga obuhvata metalni novac pronađen na tlu Vojvodine a koji datira iz doba Kelta, Makedonije iz vremena Aleksandra, rimski novac, vizantijski, kao i novčiće kovane u Ugarskoj, Srbiji, Turskoj, Austriji i Jugoslaviji do 1941. godine.

Jamušakov je najviše knjiga iz numizmatike posvetio novcu Rima, ali je poslednjih godina objavio i „Novac dinastije Obrenović„, pa „Karađorđevići i njihov novac”, „Novac seobnih naroda”, „Turski sultani i njihov novac”, „Novac starih helena”.

– Često gostima kao stari novac pokažem kovanicu od pet nemačkih maraka koju sam kupio 1993. godine kod dilera na palanačkoj pijaci – seća se kroz šalu naš saogovornik. – Bilo je to vreme strašne inflacije, a mi primili platu, pa većina zaposlenih pobegne iz fabrike, a ja im šef. Zove čak i moj kum i pita da ga odvezem do grada. Odemo i on kupi devize, a ja za celu platu kupim pet nemačkih maraka. Sada mi ljudi kažu da to nije stari novac, a ja tih pet maraka posebno čuvam, jer već je prošlo više od četvrt veka, pa ko zna nekada…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here