Крај календарске године по навици прате и разне анкете, проглашења најбољих у свему и свачему, показују се годишњи просечни подаци, људи се можда радују што су у смутним временима прегурали још једно лето, а да ли ће зиму то ће се знати пред пролеће.
Могу људи да причају како новац није најважнија ствар на свету, како није довољан за срећу, како паре људе кваре, али сви знају да се без новца не може. Оскудица изазива многе проблеме почев од здравствених, поремећаје у понашању и нарушава односе у породици, друштву, држави. Због несташице пара у кући пуцају бракови, у држави падају владе, због прерасподеле светског богатства почињу ратови, а и она два светска рата избила су баш због тога, а не због тога што је неко неком (не)симпатичан, што верује у оног, или овог бога, што има плаве, црне, равне или косе очи, што је бео, гарав, или жућкаст…
Око Нове године и Божића пљуште честитке и то је нормално и културно, делом протоколарно, делом искрено. Углавном сви пожеле једни другима пуно среће, здравља и дуг живот… Деца већином више не верују у Деда Мраза, али се сви, па и они прерасли Божић Бату, у најмању руку надају поклон пакетићима. Малишани из боље стојећих породица вероватно се надају новом, (пре)скупом мобилном телефону, фирмираној гардероби, тротинету на струју… И поново се враћамо на констатацију да (ни)је новац најважнији за породичну слогу, срећу и љубав, али да без њега нема не само бољег живота већ ни просечног живота достојног човеку ове цивилизације у овом веку.
У овим временима када и здравстена заштита није бесплатна, нема ни здравља, (не)здраве исхране, многи су поодавно заборавили или нису научили на културне потребе човека, доста је оних који у туризму учествују гледајући тв прилоге или снимке и фотке егзотичних дестинација путем друштвених мрежа, богату трпезу виде у кичен тв кухињи… Зато би, поред осталог, онима којима упућујете новогодишње и божићне честитке, ипак требало пожелети да у наредној години имају и боље плате и боље пензије за бољи живот коме се већина напаћеног народа у Србији нада скоро четири деценије.
Старији памте време распада бивше СФРЈ, грађанске ратове, деветогодишње санкције које су нашој земљи увеле ЕУ, САД…, па чак и Русија. Памте старији бомбардовање земље, убијање људи, рушење фабрика од стране НАТО током агресије 1999. године на тада Савезну Републику Југославију, односно Србију и Црну Гору. Памте се и промене одласком режима Слободана Милошевића чија је власт погрешном политиком уништила привреду, осакатила и уназадила и народ и државу. Памти се и власт ДОС-а, посебно у времену Војислава Коштунице, када је брзинска приватизација распродала скоро све што се могло продати, раднике истерала на улице, на фабричке капије стављени су ланци и катанци, а паре од приватизације проћердао ко зна ко на ко зна шта?
Промене од пре једне деценије прво су, како је својевремено истицано у СНС, тражиле стварање политичке стабилности, а онда је председник Србије Александар Вучић покренуо успешну обнову земље коју са сарадницима и данас успешно води уз гесло да је Србија на првом месту.
Као и свуда, као и увек, у времену када се ништа не ради и не гради има доста оних који критикују власт што не ради, а када се ради и гради, обнавља оно што је давно требало бити изграђено, поправљено, окречено… Дежурни критичари бљују ватру како се троши, неко, наводно нешто мува… Од прича се не живи, осим политичари и њихови опоненти, већ од актуелног и минулог рада, плата и пензија, како код нас тако и у ЕУ и свуда у свету.
Еуростат, званична агенција Европске уније, по први пут је објавила просечне годишње прилагођене зараде са пуним радним временом за запослене у земљама ЕУ за 2021. годину. Агенција је објавила да је просечна бруто годишња зарада, рачунајући све земље ЕУ, у прошлој години износила 33.500 евра. Већина земаља чланица има мање бруто плате од просечне плате у ЕУ, а доста њих и много мање. Ово је први пут да званична европска статистика објављује овакав податак, каже се, између осталог, на сајту Еусростата.
Међу државама чланицама ЕУ највећа просечна бруто годишња примљена плата са пуним радним временом у 2021. години остварена је у Луксембургу и износила је 72.200 евра. Следе Данска са 63.000 и Ирска са 50.300 евра. Најниже просечне годишње бруто плате са пуним радним временом у земљама ЕУ су у Бугарској и износе 10.300 евра, Мађарској 12.600 евра и Румунији 13.000 евра. Овај податак у ЕУ обавезан је због Директиве о “плавој карти” која прописује управо овај индикатор за одређивање просечне бруто годишње плате у свакој држави чланици ЕУ. Циљ је да се привуку висококвалификовани радници у ЕУ под флексибилнијим условима. “Плава карта” је нека врста боравишне и радне дозволе намењене висококвалификованим грађанима ван ЕУ, а који желе да живе и раде у њој.
Према овим подацима већина земаља ЕУ је испод просечне бруто зараде у 2021. години. Међу земљама у окружењу највеће годишње бруто плате са пуним радним временом у 2021. години имали су запослени у Словенији у износу од 28.760 евра, док је у Хрватској просек 16.170 евра.
Републички завод за статистику у Србији од 2018. године објављује податке о просечним зарадама по запосленом по новој методологији. По подацима за септембар ове године просечне нето зараде у Републици Србији износиле су 74.981 динара месечно. Зараде запослених у радном односу просечно су износиле 75.387 динара, ван радног односа радници су просечно зарађивали 44.070 динара, зараде запослених у правним лицима биле су 79.990 динара, зараде предузетника и запослених код њих биле су 38.315 динара, зараде у јавном сектору 77.302, ван јавног сектора 74.014.
Републички завод за статистику, такође је објавио податак да је на годишњем нивоу септембар 2021. године – септембар 2022. године просечна нето зарада у Србији порасла за 15 одсто, а да је реално увећана за 0,9 одсто.
Оно што је упоредиво са европском статистиком, када је реч о просечној бруто годишњој заради са пуним радним временом, је податак да је просечна бруто зарада у Србији у децембру 2021. године износила 102.196 динара месечно (нешто преко 10.000 евра на годишњем нивоу), а у септембру ове године 103.476 динара. По грубој рачуници, када би се поредила просечна плата у прошлој години Србија има приближан просек са по платама у ЕУ најсиромашнијом Бугарском, а то је више него три пута мање од просечне бруто зараде у ЕУ. По домаћој статистици уз инфлацију од 15 одсто, наводно некако пливамо, али у реалном животу се давимо.
Министар финансија Синиша Мали почетком децембра, а приликом усвајања државног буџета за 2023. годину у Скупштини Србије рече да ће инфлација бити 15 одсто у овој години, а да је за 2023. годину пројектована инфлација од 11 одсто. Збирно,званично по политичарима и статистичарима, 26 одсто, а народ када купује у маркетима, пијацама… не верује у те податке!
Мали рече да су пензије пуно повећане, прво од новембра ванредно 9 одсто, а од јануара нешто преко 12 одсто (то је фиксно повећање за 2023. годину). Откуд бољи живот када и првачићи, а не доктори математике, знају да су 12 и 9 били и остали 21, а да је то мање од 26 одсто колико ће збирно по пројекцији износити инфлација из ове и она у идућој години. Квака је у томе што политичари рачунају пензионерима и нешто преко 5 одсто усклађивања на почетку ове године, па испада да смо у статисти на егалу, а у животу у бунару.
Из теренског истраживања Центра за политике еманципације (ЦПЕ) светлост дана угледао је осмоминутни анимирани филм “Плата за живот”. У филму су о свом статусу сведочиле текстилне раднице, а сценарио је потписала Олга Димитријевић. Циљ рада на филму, веле аутори, био је да се концепт “Плата за живот” представи ширем кругу људи, а филм је рађен на српском и енглеском језику. Декларација “Плата за живот” покренута је у јуну ове године, а потписници декларације су три синдиката и 18 удружења грађана. Сада им се прикључило пет нових синдиката и организација, а најављено је да је могуће и индивидуално потписивање ове декларације.
Регионални прорачун „Clean clothes campaign” мреже показује да је у Србији тренутно за живот четворочлане породице потребна плата најмање три пута већа од минималне зараде. Имајући то у виду, кажу у Центру за политике еманципације, иницирана је Декларација о плати за живот као основ за сарадњу синдиката и прогресивних организација како би се изборили бољи услови живота и рада. Прорачун плате за живот полази од реалних трошкова живота и покрива основне потребе радника и њихових породица. Таксативно: храну, одећу, становање, јавни превоз, комуналне и телекомуникационе трошкове, образовање, здравствену заштиту, слободно време и културу, укључујући и дискретан додатак, односно могућност штедње од 10 одсто износа зараде. Право на плату за живот признато је као људско право у бројним другим међународним документима које је и Србија верификовала.
