Књижевница Анђа Шушић је рођена у Гајдобри, на Аранђеловдан 1947. године. Ту је завршила основну школу. Одлазак у Земунску гимназију био је њен растанак са родним местом коме се вратила тек као пензионер. По завршеној гимназији уписала је и дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду – група историја. Радни век провела је као средњошколски професор и помоћник директора за наставу. Предавала је историју, основе марксизма и социјалистичког самоуправљања, политичку економију, социологију и филозофију. Удата је, мајка два сина и бака петоро унучади.
Разговарамо с њом са жељом да је представимо нашим читаоцима.
- Када сте приметили љубав према писању?
Мислим да сам рођена са том љубављу. Сигурна сам да се она не може накнадно стећи. Кроз моје школовање то је и евидентирано. Имала сам срећу да су сви моји педагози то уочавали и лагано ми отварали пут ка пољу књижевности. Прави педагог је ту незаменљив – од учитеља до факултетског професора.
2. Одакле црпите инспирацију за рад на књигама?
Књигу волим и увек радо читам. Много читам! Волим природу и у њој тражим инспирацију. Са природом се може тако лепо разговарати. Волим људе и силно се обрадујем кад у неком откријем садржајну личност и богату душу. Склоност ка читању треба развијати још у детињству. Из тога настају способности размишљања и расуђивања, а касније се утемељи слобода изражавања; стиче се сигурност. Савремена техника може да олакша начин писања и донекле замени писану реч, али читање, уз размишљање, не може никад бити замењено другом формом. Ту се обликује личност. Зато је читање огледало; развијање идеје о себи. У томе је његова лепота и важност.
3. Представите Ваш опус…
Моје књижевно дело је прилично скромно. Објавила сам седам књига, у штампи су још две, а једна се лагано слаже. Све је почело са Књигом која је урађена као дуг и захвалност завичају а после су се некако низале. Дакле, објавила сам:
- ГАЈДОБРА – наслеђе и савременост. То је једна трилогија у виду монографије.
- АУРОЗАН и НАДАХНУЋЕ – две збирке поезије.
- ОГЛЕДАЛА и ТРАГНОКТА– две збирке приповедака.
Два романа:
- САЧ – роман есеј и
- КОРЕСПОНДЕНЦИЈА ДУХА И УМА – роман епистоларне форме који сам урадила као коаутор књижевника, г. Драгана Вилића. Одлучили смо се за ту форму већ увелико запостављеног и помало заборављеног средњовековног стила писања.
У штампи су ми роман РАМ ЗА СЛИКУ и АКОРДИ збирка поезије.
4. Ваша сарадња са Културним центром Бачка Паланка?
Куд год се будем кретала, у најпријатнијем сећању чуваћу дивну сарадњу са овом установом, људима који раде у њој и предивом бачкопаланачком публиком која има осећајза писану реч. Културни центар Бачка Паланка је мој заштитни знак. Појавили су се као издавач мојих пет књига и организатор две прелепе промоције. Користим ову прилику да јавно захвалим и истакнем као пример добре сарадње. Добра сарадња увек да добар резултат.
5. Поред писања имате ли неки хоби?
Имам! Ја сам, у принципу врло радознала особа. У неким ранијим годинама волела сам путовања, музику, спорт, ручне радове, цвеће. Радо сам се бавила тиме; онако аматерски. Данас то само волим. Остало ми је цвеће: волим га у уживам у његовој лепоти. Обожавам сеоски амбијент. Моја Гајдобра је посебно место.Ту негде, на додиру варошице и села, она технолошки јуриша у напредак, а задржала је све карактеристике предивне рустичности. Уз сва искушења, а није их било мало, људи у Гајдобри нису изгубили срдачност. А то је велики капитал. Имам једну велику жељу: то је пчеларство. Не знам да ли ћу успети да је остварим, времена немам никад довољно. У раду са пчелама мислим да се може научити много. Оне захтевају уредност и смиреност.
6. Будући пројекти?
Ово је време у коме ћемо се бавити, пре свега, организовањем књижевних вечери, односно промоцијама, како то људи воле да кажу. Ја сам старомодна и не волим те туђице у нашем дивном и поетичном језику. Сматрамо да књижевност треба приближити животу, подстаћи код људи потребу да читају. За 19. и 20. октобар имамо заказане књижевне вечери у Нишу и Параћину. Онда иду Нови Сад и Сарајево. У току су и договори са још неким установама. Људи су заинтересовани, у томе је шанса да писана реч добије место које и заслужује. То је тимски рад који се мора добро осмислити. Што се тиче мог књижевног рада, ово до сада је било писање класичне књижевне форме. Моја основна струка је историја. Улазим у нове, литерарно – историјске пројекте. То подразумева пуно истраживачког рада, прикупљања грађе… Видећемо шта ће бити?!
Свакако, хвала Вама! Пружили сте ми могућност, дали прилику да се огласим и на овај начин, а то је веома важно. Мислим да је боље кад се подели, кад се изнесе на видело и упозна јавност са оним шта радимо. То даје могућност да се ослушне и критичка реч јавности, а та реч је незаменљива.
