Члан Управног одбора Удружења „Биогас Србија“, Горан Кнежевић је пионир у постављању биогасних постројења у Србији. Још 2010. године је започео рад на овом изузетно значајном пројекту, не само у енергетском смислу, него и у очувању животне средине.
У трећем наставку серијала о биогасним постројењима, Горан Кнежевић, један од пионира такве врсте производње енергије код нас, говори о технологији производње биогаса.
– Биогасна постројења се састоје из две генералне целине. Једна је производња биогаса, а друга је употреба тог биогаса. Први део производње биогаса је у сваком случају исти. Ради се о огромним бетонским или прохромским, херметички затвореним резервоарима, који се називају дигесторима или ферменторима. Опремљени су грејачима, да би се у њима одржавала константна температура, јер бактерије задужене за производњу биогаса не трпе температурне варијације, као и мешачима, који обезбеђују уједначену дистрибуцију те топлоте и унете сировине.
Погледај: Биогасна постројења – Војводина има потенцијал за 500 постројења
– Ми практично у процесу производње биогаса симулирамо процес који се дешава у желуцу преживара. Унос сировина у биогасна постројења се обично врши у више наврата на дневном нивоу. Што је унос чешћи, то су услови у дигесторима константнији у смислу температурних промена и доступности хране, што се повољно одражава на производњу биогаса. Улазне сировине се приликом сваког уноса аутоматски мере, то јест, прави се рецептура, дакле постоји потпуна контрола над оним што се уноси.
– После производње, приступа се пречишћавању биогаса. Основно пречишћавање је довољно уколико је друга целина намењена производњи електричне и топлотне енергије, како би се уклонили сумпор-водоник и друге штетне примесе, да би се спречило оштећење когенератора. Когенератор је у ствари мотор са унутрашњим сагоревањем који користи биогас и на чијем крају је интегрисан генератор који производи електричну енергију, после чега се она предаје електропривреди. Топлотна енергија је практично последица хлађења уређаја. Преузима се са блока мотора и са издувне гране и практично може да се користи за потребе грејања, у индустрији, за производњу сувозасићене паре, или чак за добијање расхладне енергије. Нажалост, веома често се скоро сва, или чак и сва топлотна енергија тако рећи баца, јер је за њено искоришћење потребно додатно инвестирање у топловод или другу опрему. Из тог разлога се на овај начин у пракси користи само око 50 % доступне енергије биогаса.
– Можемо овде навести један пример добре праксе. У електрани коју сам водио до 2015. године, направили смо топловод, топлоту користили за загревање просторија у целој фирми, за прање комплетне опреме за мужу и чување млека, за загревање воде за напајање крава на фарми органског млека у зимском периоду, чиме смо директно допринели повећању количине млека. И поред свега тога, користили смо свега 3-5% те топлотне енергије. За искоришћавање топлотне енергије на неки други начин, на пример за сушаре, пластенике, или у индустрији хране и слично, потребне су нове, додатне инвестиције, за које инвеститори обично нису спремни.
– Друга примена биоагаса је да се пречисти до нивоа биометана и да се преда националној гасној мрежи. На овај начин би била искоришћена комплетна енергија биогаса. Код нас на жалост још увек није заокружена законска регулатива која би омогућила овакву примену и то је оно на шта треба обратити пажњу у наредном периоду. Тиме бисмо створили услове за потенцијално повећање независности наше државе од увоза земног гаса. Код технологије пречишћавања биогаса до нивоа биометана, издваја се и угљен-диоксид, који се може користити на пример у индустрији газираних пића, или у стакленицима.
– На крају, свакако треба напоменути да после производње енергије, остаје и постдигестат, висококвалитетно ђубриво чија употреба је дозвољена у производњи органске хране. На тај начин директно доприносимо развоју овог сектора у Републици Србији. Када ово ђубриво заврши на њивама, не само да оплемењује нашу земљу, већ су и нутријенти из њега три до четири пута лакше усвојиви од стране биљака, у поређењу са ђубривом које није прерађено у процесу анаеробне дигестије. Непријатни мирис стајњака се редукује за преко 90%, а патогени микроорганизми бивају елиминисани скоро у потпуности. Ми кажемо људима да је боље да донесу остатке од пољопривредне производње у електрану, него да их спаљују на њиви. То је лоше за њиву, емитује се угљендиоксид у атмосферу, а постоје и ризици да се изазове пожар.
– Према постдигестату је у почетку владало велико неповерење, међутим, данас га сви радо користе. Јако је тешко наћи постдигестат у слободној продаји, јер сви који имају биогасне електране, користе га за сопствене потребе. У Шпанији је 70 евра тона тог ђубрива на тржишту, а код нас би реална цена била ипак нижа. Ниво нутријената у посдигестату у поређењу са оним у вештачком ђубриву (азот, фосфор, калијум), доводи нас до калкулације да је тона посдигестата око 20 евра. Обично су власници биогас електрана фарме или пољопривредна газдинства који производе највећим делом, или у потпуности сопствену сировину, што је и најбољи сценарио, јер не зависе од флуктуације цена на слободном тржишту. Још један бенефит за инвеститоре су зелени сертификати. Овај бенефит произвођач зелене енергије може остварити јер производи енергију, на начин на који се додатно не емитују гасови са ефектом стаклене баште, а потреба за производњом енергије из конвенционалних извора се смањује за произведену количину енергије, чиме се директно доприноси смањењу емисије СО2 у атмосферу. Ови серификати могу да се продају фирмама које немају сопствену електрану, а желе да дају свој допринос очувању наше планете.
