Члан Управног одбора Удружења „Биогас Србија“, Горан Кнежевић је пионир у постављању биогасних постројења у Србији. Још 2010. године је започео рад на овом изузетно значајном пројекту, не само у енергетском смислу, него и у очувању животне средине.
– Енергија је данас изузетно важна јер без ње не би постојало човечанство какво данас имамо – почиње разговор Горан Кнежевић. – Како се цивилизација развијала, тако су расле и потребе за енергијом. Ми данас користимо конвенционалне изворе енергије, каошто су угаљ, нафта, земни гас, то су све ресусрси којима је милионима година трајало депоновање у земљу и ми смо за релативно кратко време почели користити огромне количине те енергије, оне су ослобођале штетне гасове који имају изузетно штетне ефекте на атмосферу и озонски омотач, стварајући ефекат стаклене баште, који опет повећава температуру на планети Земљи.
Потенцијално решење за тај проблем дају обновљиви извори енергије и нуклеарна енергија, што се данас јако потенцира у свету. Обновљиви извори су практично соларна енергија, енергија ветра, енергија воде и биогас. Овај потоњи је једини обновљиви извор који решава еколошке проблеме.
Биогас се издваја из свих осталих обновљивих извора, јер он једини решава проблеме третмана органског отпада, који ми сваки дан производимо у све већим количинама. На неки начин, то је и велика предност а и велика мана биогас технологије, ако поредимо са осталим обновљивим изворима енергије и разлога што је производња енергије компликованија јер сировине имају своју цену. Нешто што је за неког отпад, за биогас електрану је сировина. Врло често смо у ситуацији да плаћамо нечији отпад јер је то сировина за производњу енергије биогасних електрана. Не би требало да је тако, јер су биогас електране решење за третман отпада уз производњу електричне енергије.
Сунце сија па прави енергију преко соларних панела, ветар дува па прави енегију преко ветрогенаратора, река тече па добијамо енергију из мини хидроелектрана, па нема улагања у сировине. Код биогаса то није тако, морамо да купимо сировине, а биогас електрана може да ради 24 сата дневно, за разлику од других обновљивих извора који зависе од временских прилика. Поређења ради, исти инсталирани капацитет од напр. 1 мегавата електричне енергије код биогас електране прави 6,5 пута више електричне енергије него сунчеви панели, 4 пута више него ветрогенератори и 2,5 пута више него мини хидроелектране истог капацитета.
Други проблем код осталих обновљивих извора енергије је тај, што напонска мрежа мора да се балансира, мора да постоји уједначеност производње и потрошње, јер кад падне потрошња, мора се смањити и производња, да не би дошло до колапса електроенергетског система, нема складишћења електричне енергије. Биогас електране раде 24 часа дневно, јако су предвидиве и потпуно плански се може ослонити на њих. То је енергетски аспект. Други аспект је решавање еколошких проблема – допринос екологији.
Сав безопасан органски отпад може се третирати у електранама на биогас. Сви остаци из пољопривреде (тачнији израз уместо „отпад“), требало би да заврше или за исхрану животиња или да се врате у земљу, на њиву. Иградњом електрана за биогас, добићемо још један бенефит за пољопривреду, јер сав материјал који је прошао кроз процес стварања електричне енергије, опет ће завршити на њиви. Дигистор, кроз који пролази органски отпад, може се поредити са желуцем преживара, и ту се дешава анаеробна дигестија. То значи да нема спаљивања јер се све дешава без присуства кисеоника. Бактерије које су присутне у дигестивном тракту животиња су присутне и у дигестору и хране се отпадом, уз одржавање константне температуре оне се размножавају и продукт њиховог варења је биогас. Постдигестат излази из дигестора и нутријенти су три-четири пута лакше усвојиви од стране биљака, него да су остаци од пољопривреде, стајњак и друго директно бацани на њиву. Посдигестат спада у високо квалитетна ђубрива, чија употреба је дозвољена у производњи органске хране, поготово што се процесом анаеробне дигестије неутралише преко 85% патогених бактерија које су врло често присутне у животињском стајњаку.
– наставиће се –
