Члан Управног одбора Удружења „Биогас Србија“, Горан Кнежевић је пионир у постављању биогасних постројења у Србији. Још 2010. године је започео рад на овом изузетно значајном пројекту, не само у енергетском смислу, него и у очувању животне средине.
У завршном наставку серијала о биогасним постројењима, Горан Кнежевић, један од пионира такве врсте производње енергије код нас, говори о опасностима неодговорног понашања према природи.
– Угљен-диоксид је неопходан за биљке, животиње, људе, за сав живи свет, међутим проблем је што његова концентрација почиње енормно да расте у поређењу са пред-индустријским периодом. Зашто се то дешава?
– Светски стручњаци немају консензус око тог питања: једни сматрају да су то циклични процеси који се свакако дешавају на планети Земљи, док су други става да је човек тај који је убрзао те климатске промене, користећи енергију и ослобађајући при томе СО2 коме су требали милиони година да се из атмосфере депонује у земљу. Интензивном употребом нафте, угља, земног гаса који су заробљени испод земљине површине, сада се поново ослобађа сав тај угљен-диоксид у атмосферу. Другачије речено, милиони година су били потребни да се вишак угљен-диоксида депонује у земљу, ми га сада враћамо у атмосферу.
Погледај: Биогасна постројења – Како функционише производња биогаса?
– Угљен-диоксид и остали гасови са ефектом стаклене баште, као на пример метан, чији је ефекат 22 пута израженији у односу на угљен-диоксид, се за сунчеве зраке који се одбију од површине земље понашају као огледало, спречавајући на тај начин да вишак топлоте напусти атмосферу. Зраци се дакле, одбијају поново на површину Земље, стварајући ефекат стаклене баште, услед чега се средња температура планете постепено повећава. Због тога долази до убрзаних климатских промена, чији смо сви сведоци. На пример, невреме које нас је ове године задесило у два наврата за свега пар дана, је управо последица ових глобалних промена. Јављају се све израженије варијације кишних и сушних периода и све веће амплитуде јачине ветра. Долази до недостатка воде за пиће услед пресушивања изворишта питке воде, или до великих поплава које смо имали у задњих неколико година. Океани се загревају и јављају се глобалне промене свуда. Биљни и животињски свет се све теже прилагођава убрзаним климатским променама.
– Пољопривредници почињу да размишљају о замени традиционално гајених усева са културама отпорнијим на сушу или влагу. На нашој планети се температура до данас просечно повећала за око 1,2 степени у односу на пред-индустријски период, а процене су да ће се до краја века, уколико се ништа не учини по том питању, просечна температура повећати негде између 5 и 6 степени.
– Можемо само да нагађамо до каквих промена би овај сценарио довео, ако данас имамо овако разорне појаве, при 5 пута мањој промени просечне температуре. На жалост, на нашем поднебљу, просечна температура се подигла за око 1,6 или 1,8 0С, дакле више од светског просека. Тај тренд се очекује и у будућности. Овде ће просечна температура да расте више него што је светски просек. Предвиђања су да ће регион Балкана у блиској будућности, због свега реченог, бити изложен несташици пијаће воде, иако се данас то чини просто немогућим.
– Процес загревања планете, на жалост више не може да се заустави, али би значајно могао да се успори и ограничи на неких 3,5 0С до краја столећа, уместо поменутих 6 0С. Да би се то остварило, неопходни су велики напори и улагања, много добре воље, разумевања и глобални споразум о климатским променама. Један од начина да се релативно брзо дође до чисте енергије је већ поменута нуклеарна енергија (у првом наставку). Она заиста отвара јединствене могућности производње практично неограничене количине енергије без емисије штетних гасова. Проблем међутим настаје када треба депоновати искориштени радиоактивни материјал. Поред тога, чињеница је да је јавно мњење изразито узнемирено на саму помисао о потенцијалним хаваријама.
– Други начин за прозводњу чисте енергије су обновљиви извори енергије у које спадају соларна енергија, енергија ветра, хидро-енергија и производња енергије из биомасе. Сви ови извори су данас опште прихваћени и доживели су експанзију у целом свету. Од свих обновљивих извора, биогас постројења су најефикаснија у производњи енергије, једина су у стању да је производе непрекидно у режиму 24/7, при чему се као улазна сировина користе отпад и други остаци. На тај начин не само да се отвара могућност производње чисте енергије на потпуно безбедан начин, већ се истовремено решава проблем збрињавања органског отпада, што је проблем над којим данас више не би смели да жмуримо.
– Пред нама је заиста велика обавеза, да својим потомцима оставимо што повољнију ситуацију, како би и они имали прилику да проживе живот достојан човека. Због свега поменутог, сматрамо да би свако село требало да има изграђено постројење за производњу биогаса.
