Ljubav i entuzijazam koji traju

1149
foto: Nedeljne novine

Svi mi gajimo, svako na svoj način, ljubav prema svom zavičaju, ali kad čovek napiše desetak knjiga na ovu temu, organizuje likovne kolonije, izložbe umetničkih slika, podigne dva zavičajna krsta, donira legat zavičajnom Muzeju, onda je to više od ljubavi i entuzijazma.

– Gosp. Nemet, Vaše angažovanje na kulturno-istorijskom istraživanju našeg grada se nastavlja?

– Kako kažu stari Latini „Vivere est militare“ („Živeti, znači boriti se“), je moto koga nisam napustio iako sam usitnio osmu deceniju života. Naravno, dinamika je nešto slabija u duhu one narodne „Spram sveca i tropar“, ali ponešto se i uradi. Upravo sam predao rukopis na lektorisanje Društva Matice srpske, o palanačkom slikaru prof dr. Branislavu Protiću (1931-1990), za njihov „Naučni zbornik“.

– U novootvorenom Gradskom muzeju Bačke Palanke, od nekoliko tematskih celina, koje su planirane kao stalne postavke, Vi ste jednu opremili i postavili?

– Da, može se i tako reći, ali ne smemo smetnuti s uma, ko je idejni tvorac i bez čije pomoći ta istorijska građa bi bila rasuta po Obrovcu i Bačkoj Palanci. Materijalni artefakti koji čine okosnicu legata, bili su odavno u posedu moje porodice, ali tada nije bilo sluha kod nadležnih poslenika u kulturi, kako bi ih priveli muzeološkoj funkciji, odnosno stavili na uvid kulturnoj javnosti.

 

– Iz napred rečenog, nameće se logično pitanje: čija je ideja i bez čije pomoći ovaj legat ne bi ugledao svetlost dana?

– Meni nije poznata cela priča oko formiranja Muzeološke jedinice u našem gradu, ali zasluga sigurno pripada od najviše funkcije lokalne vlasti do direktorke Kulturnog centra i njenih saradnika.

Kulturna promemorija Palanke je razlog što moram istaći da ovako krupan kulturološki iskorak, i ne samo u materijalnom smislu, nije učinjen u poslednjih nekoliko decenija u našoj opštini. Da ovo nije prazna priča, navešću nekoliko kapitalnih ulaganja u kulturu u naše lokalne zajednice: renovirana bioskopsko-pozorišna sala, obnovljena, rekonstruisana i revitalizovana zgrada stare Građanske škole iz 1903. godine u objekat prilagođen potrebama Gradskog muzeja, revitalizovan objekat i dvorišni park Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ itd.

Oops...
Slider with alias lotus_centar not found.

 

– Bez materijalnog ulaganja u kulturu nema ni duhovnog uzleta, ali da se vratimo vašem legatu?

– U najkraćem, izložbeni pano na ulazu u „građansku sobu“ na srpskom i engleskom jeziku, daje dovoljno informacija o legatu i darodavcu, a on glasi: „Ovaj građanski stil nemačkog društva na našim prostorima na prelazu 17. u 18. vek, pripada varijanti kasnog rokokoa koji se na prostorima nemačkog govornog područja naziva alt deutsch, odnosno stari nemački stil. Odlikuje se eklektičnom tj. raznorodnom kombinacijom detalja – više stilova , među kojima dominira rokoko. U sklopu rekonstrukcije ove sobe nalaze se dva kreveta, pisaći sto, ormarići, peć, ogledalo, komoda, pribor za pisanje, kolevka, stolice, te kolekcija slika iz istog perioda. Sve ovo je deo legata gosp. Leonarda Nemeta čijom ljubaznošću imamo priliku da vidimo ovu sobu zamrznutu u vremenu.“

I da zaključim, „ako se po jutru dan poznaje“, naš Kulturni centar pod „dirigentskom palicom“ direktorke prof. Olje Nađ, ima danas skoro sve preduslove da postane okosnica kulturnog života naše lokalne zajednice. Možda kultura i nije sve, ali verujte mi, da je sve bez kulture ništa. – završio je ovaj razgovor hroničar naše sredine – kolekcionar palanačkih uspomena – Leonard Nemet.


Možda će Vas zanimati: Proslavili 64 godine od mature

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here