Удружење грађана „Став“ је у суботу (09.04.), уз помоћ локалне самоуправе, Туристичке организације општине Бачка Паланка и Локалне акционе групе
„Фрушка Гора – Дунав“ организовало је Дан сремуша на сремској страни бачкопаланачке општине (Нештин и Визић).
Било је око 300 учесника, а ову традиционалну манифестацију коју је УГ „Став“ организовао осми пут по реду и ове године је протекла по плану. Била је то пријатна шетња пропланцима Фрушке Горе где су учесници уживали у свежем ваздуху и обиласку дестилерија и културних знаменитости овог дела Срема. Велику помоћ организатору су пружили гости из Гљиварског друштва Нови Сад, затим планинарских друштава из Шапца, Бечеја, Смедерева и други.
– Организација нама увек крене понедељак после реализације манифестације те се већ спремамо за наредну годину. Званично у најаву смо кренули на Сајму туризма у Београду, а интересовање је било велико. Све је кренуло по плану и програму, скуп и доручак смо организовали у „Кући за одмор Скелица“ где је била и регистрација учесника. Пешачење је кренуло у 10 часова, посетили смо видиковац и фотографисали се и овом приликом желимо да се захвалимо доктору Грујићу, власнику винограда где се видиковац налази – каже Зоран Јовичин из УГ „Став“ и додаје:
– Потом смо кренули ка православном Храму у Нештину где нас је свештеник Страхиња Џамбић упознао са историјатом Храма посвећеног Светим врачевима Козми и Дамјану. Следећа станица у Нештину била је Винарија Ковачевић где су, уз дегустацију вина, ракије и домаћих производа, наши учесници могли и да их купе. Након тога поворка је стигла до „Куће Савића“ или познатије као „Сремске куће“ где нам је Србислава Агић приближила историјат и значај самог објекта. Потом се поново кренуло на пешачење где су главну групу преузели Дејан Суџум и Игор Стошић као водичи. Велико им
хвала на стрпљењу и умешности да их проведу кроз зарасли предео до Дестилерије Кнежевић где је била организована пауза с дегустацијом, те се одатле наставило ка „Башти сремуша“ – наводи Јовичин.
– Друга група је аутобусима кренула у „Башту сремуша“, а одатле на једно краће пешачење до Манастира Ђипша. И онда је природа показала све своје чари. Прво је јак ветар порушио што се порушити могло, а онда је уследила јака киша. Ручало се у веома интересантним условима и ту су наши гости показали разне умешности и сналажљивости. После ручка није више било услова за стручна и едукативна предавања, али је један број учесника отишао да убере који струк сремуша – завршава Зоран Јовичин.
