Анђелка Срдија (32), која је родом из Бачке Паланке, већ дуже време води живот у Шведској са супругом и синчићем.
Она за „Задовољну“ прича како је то бити мама у земљи која важи за једну од најбољих у свету што се тиче услова за родитељство, шта јој је све омогућено, као и како је породити се тамо.
Порођај у иностранству за многе жене из Србије делује као сан снова будући да искуство говори да су услови тамо преко, на Западу, много бољи него овде. А како је у Шведској, земљи која се у свему посебно издваја?
Лекара нисам ни видела на порођају
„На порођају сам прво приметила велику чисту собу која је одвојена само за мене, партнера и бебу. Сећам се да је на табли писало – добро дошли, па наша имена. Такође, имала сам приступ различитим средствима за ублажавање бола, као што су такозвани гас смејавац и епидурал.“
Анђелка прича и шта су лекари и бабице радили током порођаја, какав је био њихов однос према њој.
„Лекара нисам ни срела јер није било потребе за тим, односно није било компликација на порођају. У том случају порођај спроводе бабице. Све су биле љубазне, професионалне и посвећене свом послу. У почетку су ме обилазиле повремено, а пред сам порођај их је било више у соби, давале су ми инструкције и бодриле ме. Помагале су ми око свега за време и након порођаја.“
Какви су услови у болници, каква је храна?
„Ја бих рекла да су услови у болници одлични. У породилишту имате апсолутно све што вам је потребно за порођај, односно све ствари без којих не можете на порођају, од хигијенских ствари, до хране и пића. Када се први пут порађате, они гледају да вам дају засебну собу за време и после порођаја. Тако је и са нама било. Имала сам у склопу собе своје купатило, сто за пресвлачење бебе, покретни креветић за бебу, као и ТВ.“
Бебу у породилишту ниједном нису одвели од мене
Анђелка открива и колико је беба била са њом после порођаја и да ли ју је одмах дојила.
„Беба је била са мном од самог почетка до изласка из болнице и ниједном је нису одвели. Сва мерења и контроле су радили у нашој соби. Заједно смо настојали да започнемо процес дојења што је пре могуће и већ други дан смо успели у томе. Особље ме је често обилазило и помагало око дојења.“
Таква слика у Србији је по правилу чешћа у приватним породилиштима. А у Шведској?
„Породила сам се у државној болници. Платила сам само једну симболичну суму за боравак у болници након порођаја. Приватна породилишта нису честа овде. А одраније знам да не постоји велика разлика између државних и приватних здравствених установа у смислу цена, услуга и услова.“
У свему се издваја једна битна ствар
„Процедура није иста за оне са шведским пасошем и за друге жене. Уколико сте шведски држављанин или имате боравишну дозволу, не плаћате у принципу ништа. Постоји разлика између услова за жене у односу на то да ли су држављанке ЕУ државе, нон-ЕУ државе или неке друге државе са којом Шведска има посебан уговор о томе. У неким случајевима трошкови порођаја могу бити и преко 6.000 евра.“
Дакле, како каже Анђелка, да би жена у Шведској осетила све благодети које систем нуди, треба да буде или шведска држављанка или да има боравишну дозволу (као и лични број), а то право остварује, како каже, путем радног односа или спајањем породице са неким ко већ има држављанство или сталну боравишну дозволу. У том случају, добробити су бројне, од породиљског одсуства, до дечјег додатка.
„Породиљски дани се у Шведској зову родитељски дани и у старту су подједнако подељени на оца и на мајку, с тим што одређен број дана родитељи могу да пребаце једно другом, а одређен број дана морају сами да искористе. Број тих плаћених дана је 480 и родитељи имају право да их искористе до 12. године детета.“
Дечји додатак до 16. године дететовог живота
У свему се посебно издваја дечји додатак који Шведска даје.
„Свако дете има право на дечји додатак који се исплаћује до 16. године дететовог живота. Он износи око 120 евра месечно. Такође, ваше дете има право на вртић, као и на продужени боравак после школе док ви радите. И свако дете које је напунило годину дана има загарантовано место у вртићу у Шведској. Родитељи се пријављују на сајту општине и рангирају вртиће на својој листи жеља. Обично се додели један од прва три вртића са листе.“
