Милица Наумов из Бачке Паланке једна је од особа која је одлучила да усвоји дете.
– Дете сам усвојила из љубави и зато што ми је фалило. Ја сам била потребна њој, а она је била потребна мени. Године 2003. сам се удала, а до 2011. смо се борили са стерилитетом. Ту се изгуби много и живаца и разума. Када видиш да једноставно не иде онда се обратиш Центру за социјални рад – испричала је Милица „Ако проговорим“ на К1 телевизији и додала да је своју мезимицу много размазила, а усвојила ју је када је имала седам месеци.
На ову причу се надовезала Гоца Тржан која је открила да су она и њен партнер Радомир размишљали о усвајању детета, али како каже није престала
да се нада неком чуду.
– Ја сам пресекла одједном. Преко пута гинеколошке ординације у Бачкој Паланци је Центар за социјални рад. Само сам прешла преко и тражила захтев за усвајање. Да сам имала и петоро своје биолошке деце мислим да бих се поново одлучила за усвајање – рекла је Милица.
Страшан податак је да на усвајање чека 268 малишана, док се истовремено пријавило 800 парова. Међутим, проблем је у томе што парови бирају које ће дете да усвоје и не могу да изаберу. Милица је, између осталог, говорила у емисији какве је све трауматичне догађаје проживела. Једно је било посебно потресно.
– Када сам долазила у Београд, на семафорима сам видела ситуације где мала деца перу прозоре на аутомобилима. После када смо дошли у Центар за социјални рад, упитали су ме да ли сам видела децу која перу прозоре на колима. Испоставило се да је сваки од њих потенцијални кандидат за усвајање. То су већином незбринута деца или деца која су на улици. Једном сам била Деда Мраз у свратишту у Новом Саду за Нову годину. У једном тренутку ми је пришла девојчица. Питала сам је како се зове, рекла је: „Ја сам Анита са улице“ – закључила је Милица.
