Најава ванредног усклађивања пензија у Србији од 9 одсто и редовног од 11,2 одсто не покрива раст цена хране реално веће од 25 одсто на коју пензионери издвајају више од 80 одсто својих примања. Ово је генерална оцена синдикалних удружења и организација пензионера који су прошлог месеца разговарали са представницима одлазеће Владе Републике Србије и добили обећање да ће се поново састати чим се формира нова влада, на основу избора који су одржани почетком арила ове године!
Иако је до много пута најављеног ванредног усклађивања пензија остало 20-так дана, а до прве увећане пензије за 9 одсто око 60-так дана пензионерски синдикалци опомињу надлежне да велика већина пензионера са садашњим примањима не може да састави крај са крајем.
Кажу да обзиром да је инфлација у августу износила 13,2 одсто, а пензије се десет месеци нису мењале, озбиљно је угрожено барем милион пензионера. На поменутом
састанку коме је присуствовала премијерка Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали и министарка за рад Дарија Кисић синдикалним изасланицима преко 1,6 милиона пензионера Србије обећано је да ће по формирању нове владе почети са радом мешовита комисија задужена да прати кретање пензија (ко им је до сада бранио да то
раде?).
Та комисија (некадашњи француски генерал и председник државе Шарл Де Гол када је хтео да неки проблем стави под тепих обавезно је формирао некакву комисију) наводно ће предлагати влади системска решења којима ће се побољшати положај пензионера као и оних који немају никаква примања, старији су од 65 година, а има их у Србији преко 150.000.
Јован Тамбурић, председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица већ неколико пута јавно је упозорио да постојећи механизам усклађивања пензија мора
бити измењен тако да се обавља сваких шест месеци са пуним растом цена и делом раста зарада у претходној години. Вели да оваква каква је “швајцарска формула” по
којој се обрачунавају пензије последњих неколико година захтева хитну измену – преноси београдска Политика.
– Досадашње усклађивање је неблаговремено и у недовољним процентима – истиче Тамбурић. – Ванредно усклађивање (није то реално повећање) које ће се рачунати
од 1. новембра ове године, а прва пензија по новом примиће се 10. децембра, уместо планираних 9 одсто треба да износи од 15-20 одсто. Наравно, потом би следило редовно усклађивање пензија од 11,2 одсто од 1. јануара 2023. године, а увећане пензије добиле би се тек 10. фебруара идуће године. Ново усклађивање пензија не поништава раст цена хране реално веће од 25 одсто на коју пензионери издавајају више од 80 одсто својих примања. То доводи до константног смањења учешћа просечне пензије у просечнојзаради са 55 одсто у 2012. на 41,7 одсто у 2022.години. Овај однос повећава се на почетку године, али у току године драстично пада. Допринос “швајцарске формуле” у смањењу реалне вредности пензија огледа се
у томе што се уњој не користе статистички подаци из друге половине године која претходи усклађивању пензија тако да пензионери живе са текућом инфлацијом 18 месеци!!!
Љубиша Бабић, генерални секретар Удружења синдиката пензионера Србије, каже да пензионери не могу бити задовољни најављеним увећањем, јер то није повећање,
већ ванредно усклађивање, поправка недорађене “швајцарске формуле” чијом применом пензије губе битку са растом цена на мало.
– Просечна пензија (близу 31.000 динара) је далеко испод минималне потрошачке корпе што значи да преко милион пензионера од својих примања не могу да задовоље основне животне потребе – рекао је Бабић, – Просечна потрошачка корпа за јун ове године износила је 84.769 динара и већа је него у мају за 1.231 динар, а у
односу на јун 2021.године скупља за 12 одсто. Минимална потрошачка корпа у јуну ове године износила је 44.346 динара и увећана је у односу на исти месец прошле године за 12,7 одсто. Удружења синдиката пензионера у Србији сматрају и саопштила су јавности да усклађивање пензија које би мало побољшало положај пензионера требало би од првог новембра ове године да износи 24 одсто, а од првог јануара 2023. године 20 одсто. Кажу да би се само на тај начин делимично зауставило опадање вредности пензија и тренутни драстичан пад куповне моћи пензионера о чему
су пензионерски синдикалци разговарали са актуелном и извесно и будућом премијерком.
Интересантно је да се бирократе ЕУ из Брисела не оглашавају о најави усклађивања пензија у Србији, али и околним земљама. На самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа земаља Западног Балкана скоро одржаног у Бечићима, на пример, Стефани Берена Ебл, шефица канцеларије Међународног монетарног фонда за овај регион рекла је да тренутни економски раст поново успорава и да постоји велика опасност од стагнације и благе рецесије у кључним, великим европским економијама.
– ММФ преговара о аранжманима са Србијом и Северном Македонијом – рекла је Стефани Берена Ебл. – Биће потребна фискална консолидација. Плате у јавном сектору требале би да се обуздају, јер појачавају притисак на инфлацију и стварају проблем државним буџетима. Зато ће државне финансије морати да циљају (ваљда да
помогну) угрожене категорије становништва, а да избегну јачање инфлације. Ограничавање цене струје, на пример, не само да је фискално велики трошак већ не подржава ни штедњу струје. Владе би требале да избегавају смањење пореза, а треба појачати борбу против неформалне економије.
Да не би било забуне треба рећи да оно што је за европске политичаре неформална економија код нас се зове сива економија, а то је она економија која не плаћа ни пекару хлеб и представља нелојалну конкуренцију формалној економији која плаћа држави порезе и доприносе, радницима целе плате преко рачуна… Унија послодаваца
Србије на свом сајту каже да неформална економија представља препреку за даљи раст и развој предузећа, утиче на економски раст и повећање стандарда живота сваког појединца.
Привредници у Србији процењују да неформална економија у нашој земљи поједе предузећима 15 одсто од висине годишњег учинка. Послодавци веле да раст неформалне економије за последицу има затварање предузећа, пад формалне запослености, али и мањи буџет за здравство, образовање, науку, културу…
Није само у Србији, па и код нас у Бачкој Паланци, инфлација створила велике проблеме, смањила куповну моћ великог дела становништва који је и без раста цена имао стандард на ивици сиромаштва, или је у њему живео, а ни сам није знао. И док светски економисти тврде да се глобална економија опоравила од последица пандемије корона вируса за Европу је наишла нова мука. Уследила је енергетска, па светска економска криза, па рецесија у најави, раст инфлације у најразвијенијим европским земљама који није забележан у последње четири деценије. За све је,
наводно крив рат у Украјини, односно Путин.
Они који кажу да гледају само своја посла и да их није брига за Европу, односно ЕУ нису у праву. Све што се дешава у ЕУ погађа (ин)директно нас у Београду, Новом Саду, Бачкој Паланци, Нештину, Силбашу, Гајдобри… ЕУ, посебно њене најразвијеније државе и економије, највећи су инвеститори у фабрике и нова радна места у Србији.
Уз Јапан највише нам помажу, знатно више од Кине, САД, Русије… Статистичари ЕУ објавили су да су потрошачке цене у еврозони, односно у земљама које користе евро, значајно порасле, а да је инфлација достигла 10 одсто. Кажу да је то због раста цене струје и природног гаса, а да све то сигнализује надолазећу зимску рецесију. То и још штошта објавио је Еуростат, званична агенција за статистику ЕУ, и додала да је у септембру инфлација у односу на исти месец претходне године достигла 10 одсто, у августи 9,1, а пре годину дана само 3,4 одсто.
Цена енергије порасла је за фантастичних 40,8 одсто, а цена хране, алкохола и дувана
за 11,8 одсто. У еврозони инфлација је подстакнута сталним смањењем испорука природног гаса из Руске Федерације и отежаном набавком сировина и делова из те велике земље.
Мањак гаса, кажу у Бриселу, довео је до тога да његова цена скаче до те мере да, примера ради, произвођачи вештачких ђубрива и челика тврде да више нису у могућности да производе неке производе са профитом. Такође, констатују европски статистичари, високи рачуни за комуналне услуге, поскупљења хране и горива остављају потрошаче без или са мало новца.
Економисти због тога предвиђају рецесију, озбиљну и дуготрајну, пад привредне активности за крај ове и прве месеце идуће године. Осети се то и код нас у Бачкој Паланци где поједине велике фабрике скраћују радну недељу на три радна дана. И мада нема званичног објашњења вероватно је проблем или у набавци сировина или отежаном пласману на тржиште Русије и Украјине где су и главни купци и снабдевачи сировинама произвођача подних облога у Бачкој Паланци.
Било је тога и раније, а временом, пре или касније, стање се враћало на старо. Политичари умеју да плаше народ, да причају како је страшније него што ми мислимо, делом то раде због тога што им је посао такав, па када све дође на своје величају себе.
Преживео је овај народ и презимео и гора времена и хладније и оскудније зиме. Крајње је време да се барем неко у последњих неколико деценија посвети проблему који се зове људски ресурси, јер ту смо најтањи што ће потврдити и попис становништва који је у току.
Време је да ова земља поред улагања у људске ресурсе коначно почне да улаже и
почне да гради сопствене енергетске изворе, а не само да се констатује како немамо гаса, струје, угља… Једно време није било млека. Изгледа да наше краве нису здраве јер у паланачким продавницама продаје се дуготрајно млеко из Пољске, Словачке, Румуније, чланице ЕУ, па пада у воду прича да је цена млека у Европи знатно виша него у Србији.
Време је и да се помогне обичном човеку да преживи, а посебно старима, немоћнима, пензионерима који су најлојалнији, најстрпљивији да се њихов минули рад колико толико валоризује, и најскромнији у очекивањима, а чијим већинским гласовима готово свака политичка опција долази на власт, али и одлази, јер има их више од 1,6
милиона гласача.
