Температуре изнад просека за ово доба године могу да оставе последице по здравље, климу и екосистем, пољопривреду, а могу да се одразе и на зимску туристичку сезону.
Временска прогноза протеклих дана била је у знаку пролећа. Снег који је асоцијација за Нову годину и Божић овог пута није био ни на видику, пише Еуроњуз Србија.
Климатолог Владимир Ђурђевић каже да није изненађен оваквом темепратуром јер, како објашњава, клима се на земљи генерално доста променила, а температурни шокови јесу последица тога. Зато, додаје, можемо да очекујемо више топлих дана током целе године.
„Клима на Земљи је значајно промењена, па је наша планета у просеку топлија за 1,2 степена у односу на период од пре почетка индустријске револуције. Људи су од тада до данас потрошили велике количине фосилних горива, при чијем сагоревању се емитуј угљен-диоксид који остаје у атмосфери скоро па заувек. Данас га има 50 одсто више него што га је било пре те индустријске револуције и ово су на неки начин последице тога. Због тога све чешће, током године, имамо периоде када су температуре значајно изнад оних које се очекују за то доба године, па ево и сада“, објашњава Ђурђевић.
Додаје да управо због глобалног загревања можемо да очекујемо другачије време од оног на које смо навикли.
„Не значи да је сваке године топлије него претходне, али просечно имамо више топлих дана него раније. Снега је раније било и у новембру, а сада га нема ни на видику. Било је у протеклом периоду један дан, чини ми се, али и тада једва да га је било“, додаје.
Упитан какве последице ће оваква поремена времена оставити на свет, Ђурђевић каже да су оне на неки начин већ биле видљиве у смислу суше која је била летос, а подсетио је и на недавно снежно невреме које је захватило већи део САД-а и оставило значајне последице.
Што се Србије тиче, Ђурђевић каже да оно што код нас може да буде најупечатљивије су временски услови, у смислу да су зиме благе, а лета топлија.
„Треба очекивати у будућности да ће зиме постати још топлије него што су данас. Ради се само о томе да зимске температуре расту, али не толико брзо као што расту летње. Тај тренд пораста температура ће се наставити још више и то све док људи буду емитовали угљен-диоксид. Цео процес се додатно убрзава зато што ми сваке године додајемо још више угљен-диоксида него претходне. Ова промена која је до сада осмотрена пораст просчне температуре 1,2 степена за последњих 150 година – може да у истом обиму понови и у наредних 30 година. То значи да би у том периоду могли да се загрејемо за још један степен, а то онда подразумева још веће последице него ове које сада имамо“, каже.
Додаје да се не може очекивати да се зима помери на касније месеце.
„Астролошки неће, али временски хоће. Биће све мање снега, вероватно ћемо у будућности имати периоде када ће бити снежених покривача и хладноће, али то неће обухватати период од три, четири месеца у току године него ће тај перод бити знатно краћи“, наглашава.
Нетипична температура утиче и на здравље
Др Радмила Шехић специјалиста опште медицине каже за Еуронеwс Србија да је главни проблем у томе што реагује нервни систем, јер нема времена да се адаптира на временске услове који заправо нису предвиђени за ово доба године.
„Ради се о знатној осцилацији у климатским условима. Високе температуре ових дана, сметају већини. Пре свега реагује вегетативни или аутономни нервни систем који је независан од нас. Често се млади сада жале на осећај главобоље, вртоглавицу и благе мучнине. Ретко ко повраћа. Није у питању болест, већ стање. Што се главобоље тиче, она је у корену носа и у потиљку. То је адаптирање крвиних судова врата и главе који највише трпе овакве осцилације. Такође, ово време смета и онима са ниским крвиним притиском. Ако особа користи лекове за обарање крвног притиска и сада узима редовну терапију, шире се судови и то доводи до пада притиска и непријатног осећања, стезања у грудима“, каже она.
Др Шехић наводи да они који имају проблем са кардиоваскуларним системом тек могу да осете здравствене тегобе.
„Овакви климатски услови пре свега ремете крвне судове, па људи који имају проблем са њима могу да имају тегобе. То се односи и на срчане болеснике. Свака осцилација у крвном притиску може да их угрози у приличној мери. Проблем могу да имају људи који имају хипертензије, они који су прележали инфаркт или неко обољење у којем се налази оштећење крвних судова. Код таквих људи се матична теогба продубљује. На пример онај ко је имао шлог, имаће јачу главобољу. Ово време једино може да буде од користи људима који имају дисајне тегобе јер топло време њима увек добро дође“, навела је др Шехић.
Што се психичког стања тиче, светло и сунчева енергија, каже, делује антидепресивно.
„Ово је период када особе које имају проблем са психом могу да се пријатније осећају. Топао период са доста сунца може да буде само од користи“, додаје она.
Последице на туризам и пољопривреду
Пролећне температуре могу да утичу и на зимску сезону. Доказ за то је и вест да је на Жабљаку неизвесна скијашка сезона.
Како је раније рекла директорка жабљачке Туристичке организације Вања Крговић Шаровић први снег очекује се тек у другој половини јануара и навела је да ће то свакако негативно утицати на квалитет сезоне и посећеност.
„После празника имамо доста отказивања резервација, управо због недостатка снега и немогућности скијања“, додала је Шаровић.
Што се Србије тиче, Александар Сеничић из Јуте за Еуроњуз Србија наводи да су они имали неколико упита људи о предстојећој сезони и томе да ли да откажу зимовање због тога што нема снега, али још увек није било озбиљних отказивања.
„Познато је да би у случају отказивања морали да плате део путовања. Разлог за то је што у нашој земљи не постоји путно осигурање за временске улслове. Неке земље их имају, ми не. Због тога мислим да у нашој земљи неће бити случај као са Жабљаком“, рекао је он.
Како каже, што се тиче планина у Србији, скијалишта се труде да надогнаде прави снег вештачким снегом.
„Знам да на Старој планини и Копаонику постоје скијалишта са вештачким снегом и они се труде да га одржавају углавном ноћу. Њима је због тога битно да темперетура не падне испод пет степени због тог неког одржавања“, додаје он.
Последице ових временских услова осетиће се и у пољопривреди. Милан Простран, агроекономиста објашнајва за Еуроњуз Србија да је пољопривредна сезона почела у септембру прошле године, и да је сада у зони мировања, и да прве негативне назнаке овог времена могу да се осете тек у фебруару.
„Наставља се период недостатка влаге у земљишту, које траје готово деценију, и то може да остави значајне последице. Такође, ако се настави ово топло време, може да дође до тога да биљке крену да пупе, да крене да се формира плод када му време није, а онда је довољна једна нагла промена и да све то пропадне“, објаснио је он.
