Упокојени бивши премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил одавно је рекао да не постоје стални пријатељи и стални непријатељи, постоје само стални наши интереси! Ако реално прихватимо изреку, мада оне саме по себи не могу да помогну, можемо да схватимо ко има интерес у Србији, односно ко је највише уложио у нашу земљу и ко очекује највећи профит.
По подацима Народне банке Србије, у првој половини ове године највећи износ страних директних инвестиција дошао је из Кине и то у износу од 491,5 милиона евра, док је из Европске уније пристигло 401 милион евра директних инвестиција. Компаније из Сједињених Америчких Држава инвестирале су у првом полугодишту ове године 56,7 милиона евра, а фирме из Руске Федерације 30,4 милиона евра.
Према прелиминарним платнобилансним подацима НБС током првих девет месеци ове године стране директне инвестиције износиле су 3,011 милијарди евра што је незнатно више у поређењу са истим периодом претходне године када су страни инвеститори у Србији уложили 3,002 милијарде евра.
По подацима НБС од 2010. године до другог тромесечја 2022. године прилив страних директних инвестиција из ЕУ износио је 19,204 милијарде евра. Из Кине, рачунајући и Хонгконг, Тајван и Макао, у Србију као директне инвестиције стигло је 3,281 милијарде евра, из Руске Федерације 2,473 милијарде евра, а из Сједињених Америчких Држава 733 милиона евра. Прошле године инвестициони прилив из ЕУ износио је 1,762 милијарди евра, Кине 630 милиона евра, из САД 105,6 милиона евра, а из Руске Федерације 39,9 милиона евра.
Први пут до сада, а у првој половини ове године, директне кинеске инвестиције у Србији надмашиле су инвестиције из ЕУ, а за то делимично објашњење даје Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије.
– Кина има пројекат “Појас и пут” који је глобалног карактера и гради инфраструктуру која треба да га подржи – каже Станић, а преноси Тањуг.
– Пре него што су затегнути односи са Западом, Кина је доста инвестирала у Великој Британији и Немачкој. Пошто Србија није чланица ЕУ, а имамо споразуме о слободној трговини са ЕУ и Русијом, као и стратешко партнерство са Кином, почели су да улажу у Бор, Смедерево, Зрењанин… Они би улагали и у друге земље када би имали такав приступ као код нас. Код нас су уговори тајанствени, док је у Европи то много регулисаније – напомиње Станић.
– У последње три године ЕУ је највећи инвеститор у Србији са 56 одсто свих страних директних инвестиција. САД су мало инвестирале код нас, али треба имати у виду да доста њихових компанија долази преко Холандије, јер је тамо повољнија пореска политика. Компанија НЦР, код нас запошљава неколико хиљада радника, је америчка фирма, али се бележи као холандска. Руске директне инвестиције у Србији углавном иду преко Нафтне индустрије Србије и у нашој земљи запошљавају око две хиљаде радника, а Немачке компаније у нашој земљи запошљавају око 40.000 наших радника.
У Бачкој Паланци присутне су компаније само из ЕУ и то од поодавно. У посматраном периоду од 2010-2022. године у овај део приобаља Дунава у нове фабрике није стигао ни један евро цент директних страних инвестиција. Странци овде нису градили нове фабрике и запошљавали већ су својевремено за мале паре купили највеће и најуспешније фабрике коју су успешно пословале у времену Југославије, а нови власници су из године у годину смањивали број запослених. Купили су шта је ваљало, остало, због тромог пословодства имангупске приватизације, није нашло стратешког партнера, а ондашња власт је лагано ставила ланце и катанце на 10-так овдашњих некадашњих фабрика и без посла је остало скоро 10.000 људи.
Светска компанија “Таркет” са седиштем у Паризу купила је “Синтелон”, тада највећег произвођача подних облога у овом делу Европе, па данас у овој фирми од око 2.500 некада запослених “јуташа” данас ради 800. Причају радници да ће их око 100-тињак ускоро напустити фирму. Неки добровољно, неки на принудној бази уз отпремнине. Старији ће на евиденцију Националне склужбе за запошљавање и чекаће пензију, део младих већ најављује посао за већу плату у новосадској фабрици чоколаде и “Континенталу”, а део ће…
Дански “Карлсберг” у Челареву давно је купио пивару, највећи светски произвођач пивског слада француски “Суфле” купио је “Малтинекс”, фабрику која је на просторима СФРЈ била највећи произвођач слада за пиво. “Себастијан” из Хрватске купио је ИЛР “Јединство”, словеначки “Ковис” отворио је фабрику у Паланци, аустријски инвеститор купио је недавно модерну домаћу фабрику за прераду ПЕТ амбалаже у Гајдобри и то би биле стране инвестиције које функционишу у паланачкој општини.
Знају овдашњи људи да без нових фабрика нема ни бољег живота, али ни опстанка овде младих и средовечних радно способних људи. Очито да је то знао и председник Србије Александар Вучић, који је ове године у изборној кампањи на великом митингу у нашем граду констатовао да у дугогодишњој великој успешној обнови земље Бачка Паланка није добила ништа. Обећао је да ће овде довести иностраног инвеститора који ће отворити велику фабрику и пуно младих запослити. Запамтили су то Палачани и чекају. Разумеју да је криза, велика су поскупљења, инфлација расте, а пензије и минималац још стоје.
– Фактори који су утицали на поскупљење хране од 23 одсто на међугодишњем нивоу (дуготрајно млеко је рекордно поскупело 42,8 одсто) су раст трошкова примарне пољопривредне производње због огромног раста цена вештачких ђубрива, пшенице, кукуруза и друге хране за стоку, као и високог раста трошкова производње прерађивача – рекао је Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС. – Пуно је поскупела папирна и пластична амбалажа, а тражња је у оваквим околностима порасла и расте и даље.
– Очекивали смо у августу да ће у септембру инфлација бити највиша, али знатан раст цена енергената, уз ефекат суше у Европи, подигли су код нас инфлацију изнад ранијих очекивања – рекла је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, а пренео Тањуг. – Месечна инфлација у октобру била је 1,9 одсто, а годишња 15 одсто, па стање није ни мало сјајно, али никада толико мрачно да људи удруженим снагама не могу да превазиђу те проблеме.
Гувернерка је, такође рекла да је увезена инфлација двотрећински утицала на домаћу инфлацију и да се одразила на базну инфлацију која је у октобру износила 9,5 одсто на међугодишњем нивоу. Табаковићка је додала да је и таква инфлација код нас и даље знатно нижа од укупне инфлације и инфлације земаља региона (то нас баши не теши пуно) које имају исти режим монетарне политике.
Неповољни међународни услови и криза утицали су на пројекцију раста бруто домаћег производа Србије који је до краја године процењен на два до три одсто. У идућој години очекује се раст БДП на 3,5 одсто, а тек 2024. године очекује се повратак на раст БДП од четири одсто. Референтна каматна стопа повећана је на 4,5 одсто и даљњим повећањем камата НБС настоји да ограничи секундарне ефекте раста цена у свету и на домаћем тржишту преко инфлаторних очекивања чиме би требало да се заустави даљи раст инфлације. НБС наставила је да повећава девизне резерве које тренутно износе 16,9 милијарди.
У ову, све више суморну јесењу причу треба додати и сазнање да Србија од Међународног монетарног фонда очекује кредит од 2,5 милијарди евра. Табаковићка је рекла да је тај новац намењен јачању државог буџета и да ће новац по потреби бити повлачен, а не све одједном. Појаснила је да је кредит повољан (ако има повољног кредита посебно у овим временима) јер је каматна стопа три одсто, те да, наводно нисмо погрешили као неке комшијске земље чланице ЕУ које су узеле кредите код комерцијалних банака са каматном стопом од 6-7 одсто. Објављена је и вест да се премијерка Србије Ана Брнабић у Сингапуру састала са председником Азијске банке, а на том састанку сигурно нису причали о ситним колачима. Зна се да је од Уједињених Арапских Емирата већ узета позајмица од милијарду евра уз каматну стопу од три одсто.
И ма колико министар финансија Синиша Мали претходних месеци у неколико наврата рече да пара у буџету има, да има новца у Фонду пензијско инвалидског осигурања, те да неће бити проблема са обезбеђењем пара за енергенте потребне за предстојећу зиму (надлежни рекоше да треба 3 милијарде евра), све је више оних који врте главом. Речено је да ће бити новца за најављено усклађивање пензија, минималца и плата запослених у јавном сектору, те да је јавни дуг државе најнижи у региону. Не би био проблем када би узете, најављене и могуће кредите враћао неко други, али враћаћемо их ми, наша деца, а можда ће тај дуг осетити и унуци. Зато причу да смо лидери у региону у конкуренцији држава насталих пре око четврт века распадом бивше Југославије не треба посебно истицати.
