Вредни стари паркови и нови споменици

Пејзажна, партерна и споменичка архитектура Бачке Паланке

1511

Паркови су обично ретка тема у варошима, а још ређе у селима. Мештани који свакодневно поред њих пролазе као да их не виде, а путници дођу, прођу и евентуално примете неки детаљ.


Али скоро сви, сматрају да зеленила увек треба више, да га треба чувати. Свака средина, има потребу за шумама, али и за уређеним површинама, парковима, а то је већ пејзажна, партерна, а уз то и споменичка архитектура. Ретко о таквим темама било ко говори и пише, а прво озбиљније истраживање и процену на конкретним примерима у Бачкој Паланци и припадајућим селима урадио је Леонард Немет, овдашњи историчар и љубитељ уметности.

– Пејзажно обликованих простора – отворених површина, вртова, паркова и парковних насеља – нема много у нашем граду – констатује Немет.

– У складу са тим и није велик ни избор изражених елемената пејзажне архитектуре, као што су слободне затрављене површине, хабитуси дрвећа, ружичњаци, фонтане, водоскоци, павиљони. Реч је о елементима који су подложни сталним променама и који су претежно живи организми ограниченог трајања што изискује сталну негу, одржавање и подмлађивање. Обзиром на скромне могућности градске комуналне службе слика је таква каква је.

– Интересантно је да села наше општине имају чиме да се похвале када је реч о објектима пејзажне архитектуре. Највреднији је стари парк дворца породице Дунђерски у Челареву, али ту је и вредан парк у Карађорђеву, занимљиви паркови у центру Обровца и Нове Гајдобре, те спомен паркови у Товаришеву и Младенову.

– Парк дворца у Челареву простире се на парцели од 7,33 хектара, а тај комплекс је стављен под заштиту државе 1968. године као културно добро треће категорије – објашњава Немет. – Парк је пејзажно конципиран делимично у нео-барокном стилу. У његовом предњем делу налазе се два објекта, од којих је већи изграђен око 1835. године у класицистичком стилу. Изграђен је као партерна стамбена грађевина-дворац, а тада је и парк обновљен. На имање, односно парк, улази се кроз две симетрично постављене капије са чије оба стране се налазе украсни камени лавови у лежећем положају, природне величине.

– У централном делу платоа налази се правоугаони базен који је окружен партерном биљном архитектуром, прилазним стазама, травњацима, бордурама од шимшира и стаблима тисе. Међу аутохтоним вредним врстама дрвећа које доминирају парком су: храст лужњак, крупнолиста липа, стабла дуда и багрема, као и четинари – бор, јела, кавкаска и дугоигличаста јела…

У Бачкој Паланци кажу да су објекти пејзажне архитектуре који су у функцији и који служе намени: парк-порта римокатоличке цркве, парк испред зграде општине, дворишни паркови Народне библиотеке “Вељко Петровић” и Предшколске установе “Младост”, засад мочварног чемпреса на шеталишту Милана Јанића, дрвореди платана и вртно партерна архитектура испред јавних објеката и стамбених зграда.

– У нашем граду било је неколико паркова који су уништени или им је промењена намена – подсећа Немет. – Постојао је парк некадашњег хотела “Касина” (данас стадион “Славко Малетин – Вава”), дворишни парк виле “Линденшмит” (угао улица ЈА и Југ Богданове), парк у Новој Паланци (фабрички круг некадашњег “Меркура”), дрворед дивљег кестена у Улици ЈА и столетна стабла црне тополе и дуда.

Нема много отворених или затворених простора решених у складу са принципима архитектонског и урбанистичког уређења партера, партерне архитектуре, терена око објеката, прилазних саобраћајница, шеталишта, тргова, пијаца опремљених архитектонским елементима. Односно, елементима попут: ваљано поплочаних подних површина, цветних леја, клупа, чесама, фонтана, каделабра, степеништа, прилазних рампи… Највећи захват изведен је на простору Улице Краља Петра Првог, део који је претворен у пешачку зону, а који са парком чини једну уређену просторну целину у центру града у складу са принципима партерне и пејзажне архитектуре.

Споменици у овом делу бачког приобаља доживели су судбину као и у сличним варошима Војводине у зависности од историјског тренутка, промена граница, односно нестанка и настанка нових држава, режима, идеологија… Старији овде кажу да је споменичка архитектура у Паланци била важан сегмент непокретног културног наслеђа, јер је била на високом уметничком нивоу.

– Неки вредни споменици порушени су после Првог или Другог светског рата – подсећа Немет. – Споменик Сент Иштвану, или Светом Стевану, исклесан у граниту у природној величини и постављен на високом каменом постаменту у новопаланачком парку, а рад будимпештанског вајара Ерноа Калоша, срушен је после Великог рата. Уметничко-историјски споменик подигнут нашем суграђанинину Карлу Мезеиу, постављен у парку хотела “Касина”, срушен је после Другог светског рата. Споменици Светом Флоријану, заштитнику од пожара, као и Светом Ивану Непомуку, заштитнику рибара и воденичара, код садашње спортске хале, срушен је шездесетих година прошлог века.

Многи заветни и спомен крстови на раскрсницама улица нашег града и у паланачком атару, због бахатости и идеолошких предрасуда, порушени су или девастирани после Другог светског рата. Рушењем споменика једне културно-историјске епохе отворен је простор изградњи нових идеолошки прихватљивих споменика и споменика са наглашеном симболиком без елемената верског и националног индентитета. Из тог периода су бисте пред Домом здравља др Младену Стојановићу и књижевнику Вељку Петровићу, испред Народне библиотеке.

У приобаљу заливног језера “Тиквара” постављен је барељеф легенди југословенског кајака Милану Јанићу, а ту је и споменик подигнут поводом одбране од поплаве 1965. године. На улазу у Паланку је спомен обелиск у облику чамца, а у Доситејевој улици спомен – база на кућишту породице Стојаковић.

У центру вароши на локацији некадашње синагоге подигну је споменик жртвама фашистичког погрома над паланачким Јеврејима. У граду, а посебно у селима запажа се богатство спомен-обележја из НОБ. Почетком последње деценије прошлог века овде се враћа верска и национална споменичка архитектура, подижу се споменици из националне историје. Граде се и обнављају девастирани крстови у селима општине. У атару Обровца, на пример, 2012. године изливен је у бетону у висини шест метара заветни крст. Подижу се овде и верски објекти, а подигнути су и споменици Гаврилу Принципу у Товаришеву и војводи Луки Вукаловићу у Гајдобри.

У самом центру града, у парку испред зграде општине подигнут је споменик Краљу Петру Првом, а испред римокатоличке цркве обелиск поводом подсећања својевременог досељавања Немаца на ове просторе.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here