Заволећу Нову годину онда када…

Пише: Јована Кешански

657

Заволећу Нову годину онда када сваку запаљену петарду и карабит замени дуг пољубац у уста.


Када у радњама нестану апокалиптични призори апокалиптично унезверених људи, преплашених да ће можда само један дан остати гладни, без ‘леба. Када престану да шљаште шљокичасте хаљине из излога, јер је обући шљокичасту хаљину must have, рекли модни блогери.

Када престане еуфорично одбројавање оних десет секунди до Нове, јер „Нова мења све”. Мења, врага мог.

Мењаш ти, ако хоћеш. Ако нећеш, можеш да бројиш још осам пута по десет секунди наредних тридесет година. Увек све почиње од тебе. Ако груваш експлозивом, не мислећи на децу, старе, псе, мачке… ти ћеш и у 2023. бити себични скот коме је мало бомби ‘99. било. И рата. Само рокај!

Ако помахнитало празниш рафове продавница, правиш осам врста колача, савијаш сарме, печеш прасетину и не даш гладном поред себе ни ред облатни, ти ћеш и у 2023. бити себични скот који ће се, колико год имао, вазда плашити глади. Јер ти верујеш да се глад утољава месом и киселим купусом, а не добротом и даривањем.

Само кркај преостало у замрзивач, ником немој да даш. Ако три месеца раније заказујеш код фризера, два месеца раније код маникира, обилазиш месецима раније све бутике да нађеш must have хаљину, драмећи што не пристаје твом телу, ти ћеш и у 2023. бити у грчу са собом сваки пут када ти нешто муст хаве, не буде
пристајало или не будеш имала новца да то must have, приуштиш.

Да ти кажем добру ствар, себи буди must have. Себе имај, оригиналну, аутентичну и онда ће 2023. донети промену коју очекујеш.

Ако чекаш 31. децембар да се осмехнеш људима, да их пољубиш у образ, питаш како су, посетиш заборављеног деду у Дому, маму и тату пет километара удаљене, позовеш брата с породицом на ручак, купиш сестриној деци поклоне, зачудиш се како су порасла, а онда од поноћи наставиш по старом, ти ћеш и у 2023. бити емотивно осакаћен.

Заволећу Нову годину онда када празнични дух осетим у чистим срцима саосећајних, брижних људи, а не у њиховој хистерији због које не знају да ли да пре груну карабит крај куће у којој спава тек на свет пристигла беба или угурају пола масног прасета у уста као да сутра не постоји (иако то сутра усплахирено одбројавањем дочекују).

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here