Годину за нама у свету обележили су наставак рата у Украјини, али и почетак новог рата између Израела и Хамаса, Турску, Сирију и Мароко погодили су разорни земљотреси, Либију поплаве, на Исланду је дошло до ерупције вулкана, у Нигеру се догодио војни удар, у Прагу масакр на факултету…
Нова 2023. започела је жестоким ратним дејствима у Украјини, а крај рата ни после две године се не назире. Током новогодишње ноћи 1. јануара, украјинске снаге гађале су град Макијевку у отцепљеном региону Доњецка. Према саопштењу власти у Кијеву, поред другог, пројектилом је погођена зграда, здање Техничке школе 19, у којој су биле смештене руске снаге, углавном из Саратовске области. Наводно је испаљено 155 граната, на Макијевку и Головку. Број погинулих није сигуран, али нема дилеме да је напад на Макијевку био међу најразорнијим током рата у Украјини, по броју жртава. Руси су признали 89 погинулих. Би-Би-Си програм на руском, навео је да је погинулих било 139. Украјинци су притом навели да је било 400 погинулих и око 300 рањених. Било је међутим и навода да је погинуло 610 лица.
Првог дана јануара догодио се спектакуларан напад на затвор у Сиудад Хуарезу у држави Чихуахуа, на крајњем северу Мексика. Нападачи су у затвор Цересо број 3 стигли у зору, у оклопним возилима, отворивши одмах ватру на стражаре. Паралелно, догађала се побуна унутар затвора. Погинуло је десет стражара, седам затвореника, и два нападача. Рањено је укупно 13 лица. Четири особе су ухапшене. Побегло је најмање 30 затвореника. Међу побеглима налазио се и нарко бос Ернесто Алфред Пињон де ла Круз.
На југу Турске, уз границу са Сиријом, са епицентром у Шехиткамилу, провинција Газиантеп, 6. фебруара догодио се разоран земљотрес, магнитуде 7,8 степени Рихтерове скале. Срушене су десетине хиљада стамбених објеката. Погинуло је чак 59.259 особа, 121.704 лица су повређена. Нестало је 297 особа. Колико се зна, 50.783 особе су погинуле у Турској, где је повређено 107.204 лица. У Сирији је забележено 8.476 мртвих, а 14.500 повређених.
Код Темпиа у области Ларисе, Тесалија, догодила се железничка несрећа, судар возова, у касним ноћним сатима 28. фебруара. Путнички воз који је саобраћао из Атине пут Солуна, сударио се великом брзином са теретним возом. Била је то најтежа саобраћајна несрећа у Грчкој последњих деценија. Путнички воз који је кретао ка Солуну фронтално се сударио са комерцијалним возом који је ишао у супротном смеру. Аутоматска контрола није радила, а руководилац станице Лариса наводно је прихватио грешку. Према информацијама Hellenic Train-a, два воза су превозила укупно 342 лица. Погинуло је 57 особа а повређено је 85.
Међународни кривични суд са средиштем у Хагу издао је 17. марта налог за хапшење руског председника Владимира Путина, оптуживши га да је одговоран за, како се наводи, ратне злочине почињене у Украјини. Према наводима МКС председник Русије Владимир Путин „одговоран је за ратни злочин противправне депортације становништва (деце) и противправног пресељења становништва из окупираних подручја Украјине у Руску Федерацију“. Одлуку Међународног кривичног суда поздравили су украјински званичници, док су представници Кремља, који не признаје надлежност тог суда, нагласили да налог МКС држе ништавним.
Финска је 4. априла постала 31. чланица НАТО. Одлуке влада у Хелсинкију и Стокхолму да приступе НАТО, последица су рата у Украјини, односно по званичном ставу Москве, специјалне војне операције у Украјини. Као директна последица пријема Финске, непосредна копнена граница између земаља НАТО и Русије продужена је за 1.300 километара и сада износи 2.600 километара. Претходно, Русија се, од земаља чланица НАТО, непосредно граничила са Норвешком, Естонијом, Летонијом, Литванијом, Пољском (Калињинградска ексклава). Финска се од Другог светског рата држала строго неутрално. Актуелни рат у Украјини довео је међутим до нове безбедносне орјентације Хелсинкија.
У Судану су 15. априла започели оружани сукоби између снага Војске Судана генерала Абдела Фатаха ел Бурхана и специјалне формације под називом Снаге за брзу подршку (Рапид Суппорт Форцес, РСФ) на чијем је челу генерал Мохамед Хамдан Дагало познат као Хамедти или Хамети (мали Мухамед). Двојица сукобљених моћника годинама су били најутицајније личности Судана, што је наслеђе Омара ал Башира, чији су генерали обојица били, и ког су заједно оборили државним ударом.
Почетком 2023. међународне дипломате су инсистирале да се РСФ споји са Суданском војском као део „суданске транзиције ка демократији“. Модел интеграције је довео до раскола. Током ратних дејстава која су започела 15. априла процењује се да је расељено 5,6 милиона лица, а приближно 1,5 милиона избегло је у суседне земље, Египат, Етиопију, Либију, Чад. Погинуло је, колико се зна до сада, приближно 10.000 Суданаца, док је до 12.000 рањено.
Холивудски филмски и телевизијски сценаристи започели су 2. маја општи штрајк. Читав еснсаф, филмска индустрија САД, донедавно простор великог престижа и неретко високих зарада, доспео је у тешку ситуацију због неконтролисаног раста стриминг платформи. Удружење сценариста Америке (WГА) са око 11.500 чланова, позвало је на први штрајк после 15 година, незадовољно изостанком договора. Утисак је да се у тој индустрији ради све више, а да приходи битно опадају.
САД су дозволиле продају лабораторијски направљеног меса. Компаније „Апсајд фудс“ и „Гуд мит“, саопштиле су 22. јуна да су добиле одобрење Министарства пољопривреде САД (УСДА) да продају месо које је лабораторијски произведено. Оно је дакле постало доступно у трговинским ланцима. САД су тиме постале друга држава у свету после Сингапура која је допустила продају такозваног узгојеног меса. Месо се у лабораторијама производи употребом ћелија живих животиња, односно из банке репродуктивних ћелија. Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) претходно је већ објавила да гарантује безбедност овако произведеног меса.
У Русији се 23. јуна догодила побуна Вагнер групе, приватне војне компаније Јевгенија Пригожина. Он је претходно оптужио руски војни врх за напад на камп и окривио министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба Валерија Герасимова, наводећи да се од Путина крију “веома озбиљни губици Русије на фронту“. Пригожин је 23. јуна објавио почетак обрачуна са Министарством одбране позвавши притом све који желе да се прикључе и оптужио Шојгуа да је употребио артиљерију и хеликоптере против Вагнера.
Москва је потом наредила да се војска и национална гарда распореде запосевши кључне позиције у Москви и у Ростову на Дону. Национални антитерористички комитет (НАЦ) Русије саопштио је да је покренуо кривични поступак против Пригожина, због оружане побуне. Пригожин је потом најавио поход који је назвао „марш правде“, што је у Москви одмах протумачено као покушај државног удара. Вагнер је затим преузео контролу над зградом Јужног војног округа у Ростову на Дону. Конвој Вагнерових припадника, односно возила, се потом у раним сатима 24. јуна, запутио у правцу Москве и доспели до приближно 400 километра јужно од Москве. Процењује се да је у побуни учествовало око 8.000 припадника Вагнер групе, али нису сви учествовали у маршу на Москву. Пригожин је иначе тврдио да располаже са 25.000 војника.
Током вечери, одговарајућа служба председника Белорусије Александра Лукашенка саопштила је да је су преговори са Пригожином били успешни. Марш је обустављен, а Пригожину је обезбеђен егзил у Белорусији. Јевгениј Викторович Пригожин погинуо је 23. аугуста, у авионској несрећи. Авион типа Ембраер, луксузни бизнис џет, који се кретао од Москве пут Санкт Петербурга срушио се у Тверској области.
Председник САД Џозеф Бајден одобрио је 7. јула слање касетне муниције Украјини. Касетно оружје, први пут коришћено током Другог светског рата, испушта велики број мањих бомби, што је посебно разорно по цивиле. Касетна муниција је иначе забрањена Конвенцијом о касетној муницији из 2008. године, коју не признају ни САД, ни Русија. Конвенцију није потписала ни Украјина. Портпарол Саливен је притом поменуо да је то што Русија користи касетну муницију “потпуно неприхватљиво по више тачака“ тумачећи да је Русија користи за напад на суверену земљу и цивилне циљеве, чиме се, како је рекао, крши међународно право.
Током другог, завршног дана самита НАТО, 12. јула, у главном граду Литваније, Вилнусу, лидери земаља чланица усагласили су одлуку да се прескочи акцион план за чланство, оформи Савет НАТО Украјина и усагласи даља војна помоћ за рат са Русијом. Усвојена је одлука о слању 100.000 НАТО војника у Пољску, у случају потребе. Тачкама 77 и 78 декларације поменуто је да би јачање односа НАТО Србија било од користи и Алијанси, и Србији, и целом региону. Генерални секретар Јенс Столтенберг поменуо је повећано присуство Кфор на Косову са неколико хиљада додатних војника, како би се, рекао је, спречили „нестабилност и насиље“.
Кримски мост нападнут је 17. јула. Мост који повезује Керч, односно Краснодарски крај Русије, са полуострвом Крим, дужине 18 километара, пуштен је у рад маја 2018. Две особе су погинуле, једно дете је повређено. Мост је озбиљно оштећен, саобраћај је обустављен. Украјински званичници одмах су коментарисали да ће због оштећења дела моста Руси имати проблема са логистиком. Руски Национални антитерористички комитет саопштио је да су Кримски мост 17. јула, у 3.05 сати, напала два украјинска поморска дрона. Служба безбедности Украјине (СБУ) је потом саопштила да ће „након победе“ открити све детаље организације експлозије на Кримском мосту.
У Нигеру се 26. јула догодио војни удар. Оборен је председник Мохамед Базум. Генерал Амбурахман Омар Чиани, који је служио под бившим председником Нигера Махамадуом Исуфуом, предводио је државни удар. Одмах су се појавила поређења са државним ударима који су се претходно догодили у суседним земљама Малију и Буркини Фасо. Удари у све три земље делимично су подстакнути фрустрацијом због неуспеха власти да обуздају исламистичке милитанте који тероришу становништво у низу земаља Сахела.
У великим пожарима на Хавајима, почев од 8. августа, погинуло је преко стотину особа, повређено је најмање 67. Нестала су, највероватније, 4 лица. Уништено је 2.207 објеката. У пожарима који су потрајали до 11. августа, причињена је материјална штета процењена на око 5,52 милијарде долара. Градић Лахајна је углавном изгорео, више десетина хиљада људи је евакуисано. Процењено је то била највећа природна катастрофа у историји Хаваја.
Доналд Трамп, амерички милијардер, бивши председник САД, предао се 24. августа, у затвору у Атланти, Џорџија. Пуштен је уз кауцију у висини 200.000 долара. Тужилац округа Фултон у Атланти оптужио је Трампа (77) због наводног покушаја промене резултата председничких избора 2020. године, што бивси председник одлучно негира. У затвору округа Фултон, Трамп је провео око 20 минута. Оптужен је по 13 тачака. За утицање на резултате избора максимална казна је 20 година. Трамп је читаву оптужбу назвао ловом на вештице и „Кампањом поквареног Бајдена“.
Он је претходно и на суђењу у Мајамију инсистирао да није крив за наводно задржавање поверљивих докумената. Фани Вилис, окружна тужитељка, покренула је истрагу фебруара 2021. По основу наводног мешања Трампа и његових сарадника у изборе у Џорџији. То је четврти кривични поступак против Доналда Трампа. У оптужници на 98 страница подигнутој у Џорџији, која је обелодањена претходне седмице, Трамп и још 18 сарадника оптужени су за укупно 41 кривично дело повезано са покушајима да се преокрене резултат на председничким изборима 2020. годне. Трамп је оптужницу описао као политички мотивисан покушај да се његова кампања за реизбор онемогући.
Група високих официра Габона објавила је 30. августа да је војска преузела власт у Либрвилу, управо пошто је одговарајуће државно изборно тело саопштило да је дотадашњи председник Али Бонго освојио трећи мандат. Породица Бонго на челу Габона налазила се 56 година. Војни званичници инсистирали су да избори нису ваљани. Свргнути председник Бонго стављен је у кућни притвор. Оптужен је за неодговорно управљање земљом, корупцију, и изборну превару. Габон је шеста франкофона земља Африке у којој је уведена војна управа у последње три године.
У Мароку се 8. септембра, касно ноћу, нешто после 23 сата , догодио разоран земљотрес. Епицентар је био на 73,4 километра југозападно од Маракеша, недалеко од варошице Игхил, на планинама Атласа. Земљотрес је био јачине до 6,9 степени, на релативно малој дубини од 18,5 километара. Осетио се и у Шпанији, Португалији, суседном Алжиру. Погинуло је 2.960 особа а 5.674 је повређено, бројни тешко. Највише штете и погинулих било је у теже доступним планинским областима.
У Дерни, лучком граду у Киренајки, на истоку Либије, у ноћи 10. на 11. септембар, догодиле су се разорне поплаве, које су разориле велики део града и однеле хиљаде живота. Током 10. олуја „Даниел“ донела је обилне падавине и поплаве у области Дерне. У раним јутарњим сатима дошло је до пуцања брана Дерна, висине 75 метара, и Мансоур, висине 45 метара, чиме се ослободило око 30 милиона кубних метара воде што је довело разорних поплава низводно. Вади Дерна се излила разоривши велики део града. Погинуло је 4.702 лица а нестало је више од 8.000. Тела настрадалих проналажена су посвуда, у мору, долинама, испод зграда. Хиљаде објеката је разорено, приближно четвртина Дерне је нестала. Бране су попустиле, како је закључено, услед конструкционе грешке.
Три афричке земље, Мали, Буркина Фасо и Нигер основале су војни Савез држава Сахела 16. септембра. Три земље у којима власт држе војне управе формирале су безбедносни пакт, уз обећање да ће једна другој пружати помоћ у случају побуне или спољне агресије.
Израелска војска покренула је 7. октобра операцију “Гвоздени мачеви“ против Хамаса у Гази, као одговор на изненадни напад Хамаса на Израел тог јутра. Израелске одбрамбене снаге започеле су дејства на локације Хамаса у Појасу Газе десетинама борбених авиона. Према наводима војске више од 2.200 ракета испаљено на Израел почев од 6:30 тог јутра, са копна, мора, из ваздуха. Тог јутра, 7. октобра, палестинска исламистичка група Хамас извршила је изненадни напад из Појаса Газе. Догодио се упад на музички фестивал Супернова одржаван на отвореном у близини кибуца Реим. Убијена су 364 цивила, бројни су рањени, а отето је 40 лица. Био је то највецћи терористички напад у историји Израела, и најгори масакр израелских цивила икада. Напад из Газе догодио се управо на годишњицу, пет деценија, од почетка Јом Кипур рата, када су изненада Египат и Сирија напали израел 1973. Копнена инвазија на Газу, с циљем обрачуна са Хамасом, уследила је почев од 27. октобра. Палестински губици, до сада, процењују се на 17.000. израелски представници тврде да је погинулих, међу Палестинцима, било до 8.700.
На Исланду је 11. новембра проглашена ванредна ситуација због вероватне ерупције вулкана Фаградалсфјал. Становништво оближње варошице Гриндавик позвано је на евакуацију. Серија земљотреса на југозападу земље протумачена је као најава вероватне ерупције вулкана Фаградалсфјал. Град Гриндавик, на око 40 километара југозападно од Рејкјавика, налази се у близини геотермалне електране Свартсенги, која је главни снабдевач струјом приближно 30.000 становника на полуострву Рејкјанс.
Ерупција је уследила 18. децембра увече у 22:17 по локалном времену. Била је то четврта ерупција на Исланду током претходне три године. Вулкан је избацивао лаву до 100 метара у висину. После ерупције створила се пукотина од око четири километара, из које је избијала лава, али није доспела до Гриндавика. Како је саопштено лава је текла капацитетом 100 до 200 кубних метара у секунди.
У центру Даблина, Ирска, 23. новембра догодио се напад ножем. Пет особа, укључујући троје деце, повређено је. Исте вечери уследили су масовни немири, изазвани чињеницом да је нападач имигрант. Уверење да је напад мотивисан исламским екстремизмом додатно је подигло тензије. У разорним немирима оштећена су бројна предузећа и возила. Повређено је око 60 учесника немира, три особе тешко. Опљачкано је 13 објеката, уништена 4 аутобуса, један трамвај, 11 полицијских возила. Више објеката у центру Даблина демолирано је током сукоба. Ухапшено је 48 лица. Немири су мотивисани масовним антиимигрантским расположењем.
Европски савет је 14. децембра одлучио да отвори претприступне преговоре Европске уније са Украјином и Молдавијом и да Грузији додели статус кандидата за чланство. У Прагу, Чешка, 21. децембра се догодио масакр. Нападач, Давид Козак, упао је у зграду Факултета уметности Карловог универзитета у Прагу, на тргу Јан Палах у центру града, и отворио ватру на студенте и друге присутне. Починилац је пуцао у ходницима и учионицама петог спрата зграде. Полиција је реаговала за неколико минута, затворивши тај део града. Уследила је потрага за починиоцем на горњим спратовима зграде факултета и паралелно евакуација присутних.
У здању универзитета нападач је убио 14 особа. Тринаест жртава је умрло у згради, једна касније у болници. Десет повређених је у тешком стању. Три особе су рањене на улицама, пошто је Козак пуцао са крова. Петнаеста жртва је сам Козак. Повређено је додатних 25 лица. Нападач је, званично, извршио самоубиство у на крову зграде. Давид Козак, стар 24 године, био је студент постдипломац, историје и европских студија.
Отац нападача пронађен је мртав у својој кући у Хостоуну, недалеко од Прага. Он би био шеснаеста жртва тог дана. Накнадно је установљено да је Давид Козак такође био починилац двоструког убиства које се догодило шест дана раније. Масакр који је извршио Давид Козак најсмртоносније је масовно убиство у Чешкој, са више жртава од подметнутог пожару у Бохумину 2020.
