У уџбеницима биологије за осми разред и убудуће ће се наћи лекције у којима ће писати да пол и род не морају да се поклапају код свих људи и да овакве особе не треба дискриминисати, али ће постојеће дефиниције родног идентитета бити измењене, а прича о томе сведена je на најмању могућу меру.
Из примедби које је радна група Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) упутила на адресе седам издавачких кућа, за чије уџбенике биологије за осми разред је утврђено да садрже „недостатке“, не може се извући општи закључак шта је спорно у лекцијама о биолошком смислу адолесценције.
И самим издавачима није јасно зашто је некима тражено да, рецимо, избаце појам родног идентитета и трансродности, док другима то није замерено. Њихов утисак је да је намера да се тема о полном и родном идентитету „омекша“ и да се не иде у детаље, о чему сведоче коментари радне групе да је у појединим уџбеницима овој теми дато превише простора. Уочљиво је, кажу издавачи са којима смо разговарали, да је радна група тражила да се из лекција избаце занимљивости и примери из живота у којима су, између осталог, приказана лична искуства трансродне особе или објашњење ко су биле вирџине.
У радној групи која је поједине садржаје у уџбеницима биологије прогласила као спорне није било биолога. До сада се само Српско биолошко друштво (СБД) оградило од рада ове радне групе, оцењујући да је лоше што се врше парцијалне измене већ одобрених уџбеника, без јасно дефинисаних критеријума. Из СБД су истакли и да их забрињава начин измене уџбеника будући да је радна група ускратила ауторима било какву аутономију у измени текста, вршећи директне интервенције у тексту, бришући или мењајући његове поједине делове. Овај поступак јако подсећа на цензуру против чега је СБД чврсто и принципијелно против“, поручили су из тог удружења.
У дописима издавачким кућама које је „Данас“ добио од ЗУОВ-а, тек након позивања на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у највећој мери су таксативно наведени спорни пасуси, реченице, чак и изрази у уџбеницима биологије, које су издавачи били дужни да исправе и да доставе ЗУОВ-у на увид. Издавачи су то морали да ураде јер им је запрећено да ће им уџбеници бити повучени и сви они сада чекају од ЗУОВ-а повратну информацију да су испоштовали оно што је тражено.
Радна група је, на пример, ауторима биологије Завода за уџбенике замерила на непрецизној дефиницији пола (објашњен је као скуп морфолошких, анатомских и физиолошких особина појединаца), „јер нису у питању све морфолошке, анатомске и физиолошке особине“. У уџбенику пише да род обухвата „сва она очекивана, наметнута или усвојена друштвена понашања полова“ и да „у већини култра постоји основна подела на мушки и женски род“.
Према мишљењу радне групе, дефиниција рода је неадекватна, јер се мешају род и друштвена улога рода, а са тим је неповезана реченица о подели полова због чега они сматрају да би најбоље било да се цео пасус изостави јер се у следећем говори о родном идентитету. Међутим, радна група сматра да је и родни идентитет лоше одређен, а аутори су га дефинисали као „начин на који се појединац идентификује са родним категоријама“, уз констатацију да „научници још увек покушавају да одреде у којој мери генетички, а у којој друштвени фактори имају улогу у формирању родног идентитета појединаца“. Радна група, међутим, предлаже да се у уџбеник унесе реченица: родни идентитет означава субјективно сврставање појединца у једну од полних категорија (мушкарци, жене), или, што је ретко, ни у једну“.
У уџбенику се појашњава и појам сексуалног идентитета који се, како пише, може тумачити на два начина: као идентитет појединца на основу сексуалне оријентација или као идентитет на основу биолошких полних карактеристика, који је повезан са родним идентитеом, али се разликује од њега. Радна група мисли да овај пасус треба брисати пошто не разјашњава разилку између сексуалног и родног идентитета.
Уместо дефиниција сретеотипа и предрасуда, које такође треба изоставити, радна група предлаже да се дода део да „особе код којих постоји непоклапање полног и родног идентитета не треба дискриминисати и одбацити“. Издавачкој кући Клет примедбе су послате на једној и по страници, па се тако, рецимо, тражи да избаце из лекције појам интерсекс, „јер је застарео а и ученици се беспотребно оптерећују новим појмовима“ и да се објашњење тог појма преформулише.
Аутори су написали да се „понекад дешава да се особа роди са анатомијом репродуктивних органа која није у складу са типичним дефиницијама мушких или женских репродуктивних органа“ и да се такво стање назива интерсекс. Тражено је такође да се реченица „родни идентитет појединца може бити независан од тога коју му је пол уписан на рођењу…“ преформулише у „Родни идентитет се може разликовати од пола утврђеног на рођењу“, јер се, према мишљењу радне групе, може погрешно закључити да се пол уписује по нечијем нахођењу, а осим тога, родни идентитет није потпуно независан од пола. Аутори треба да израз „оријентација“ (сексуална, хомосексуална, хетеросексуална) замене речју „склоност“, а особе „бисексуалне оријентације“ треба назвати „бисексуалним“.
За радну групу споран је био и следећи пасус: „То што је хетеросексуална оријентација већинска не значи да оне које нису већинске треба да буду предмет дискриминације. Напротив, сећаш се часова биологије да је управо биолошка варијабилност та која омогућава процес еволуције. Различитост никако не треба да буде основ за предрасуде, осуду и дискриминацију, а право на родни идентитет и сексуалну оријентацију је законом загарантовано право свакога од нас“. Уместо тога треба да пише да „све наведене склоности спадају у спектар различитости сексуалних понашања код људи и ниједна, колико год мањинска, не треба и по закону не сме да буде предмет дискриминације“, јер се, према мишљењу радне групе, у постојећем тексту наводи да се различите сексуалне оријентације пре свега разликују по заступљености у популацији, што није суштинска разлика међу њима.
И ауторима биологије изавачке куће Едука је, између осталог, замерено је лоше одређење родног идентитета (начин на који се појединац идентификује са родним категоријама, на пример као жена или мушкарац, или у неким случајевима ниједно од тога) и предложено да се објасни као субјективно сврставање појединца у једну од полних категорија (мушкарци, жене) или, што је ретко, ни у једну.
Реченицу „Родни идентитет је питање на које биолошке и медицинске науке тек треба да дају одговор“ треба заменити са „На питања везана за родни идентитет наука тражи одговоре“. Ауторима биологије издавачке куће Вулкан радна група спочитава да су превише простора посветили трансродним и међуполним особама, што, кажу, не треба да буде главна тема ове лекције, па се акценат помера са појмова предвиђених програмом на трансродне и међуполне особе, које су мањинске популације, због чега је потребно овај део лекције изоставити или сажети. Радној групи није јасно на основу којих података аутори закључују да „током адолесценције, истражујући своју сексуалност, млади често нису у стању да препознају своја стања и потребе“.
Такође наводи се „сасвим је у реду ако си збуњен/а, ако се још не проналазиш“ и након тога: „Проћи ће још можда неколико година док не успеш себи да разјасниш шта заиста желиш и осећаш“. Ако адолесцент неколико година не може да, без персоналних потреса и ломова, изврши своју родну идентификацију, тада се, по свој прилици налази у родно идентитетски проблематичној ситуацији, а овај савет адолесценту који се налази у драматичној ситуацији може створити лажну слику уобичајености таквог развоја догађаја, пише у допису радне групе издавачкој кући Вулкан.
У реченици „Важно је да се схвати да међуполност није медицински проблем, већ се нормално дешава у људској популацији“, радна група сматра да треба изоставити реч „нормално“, јер се може погрешно закључити да је ово честа појава. За њих је проблематична и констатација да је „међуполност релативно честа у људској популацији“, што, како кажу, ученике може да наведе на погрешан закључак, а спорна им је и реченица да се „сматра да међуполних особа има више него риђокосих“, јер се не наводи на основу ког извора се то тврди.
Да је „у неким земљама хомосексуалност прихваћена без предрасуда и дискриминације“, да „постоје земље у којима особе хомосексуалне оријентације немају подршку и разумевање околине, а често ни породице“, те да су „у неким земљама хомосексуалне везе и бракови забрањени законом“, пише у биологији издавача Герундијум, а радна група сматра да овај пасус треба заменити текстом у коме се говори да особе код којих се пол и род не поклапају не треба да буду предмет дискриминације.
За радну групу је сувишно и то што су аутори предложили да се на часовима отворено дискутује о биолошким аспектима хетеросексуалности и хомосексуалности, као и о хомосексуалним браковима у људској популацији и да се заклучци напишу на табли и у ђачким свескама, те су навели да и то треба избацити из уџбеника.
