Сезона сетве шећерне репе почиње почетком марта, а због знатних подстицаја које држава ове године нуди очекује се да ће та профитабилна култура заузети веће површине на српским ораницама.
Ратари у Србији су прошле године били мотивисанији да сеју друге житарице, тако да су површине под шећерном репом биле смањене за око 10.000 хектара. После кампање прераде репе земљорадници ће први пут у овој сезони добити подстицај по хектару од 35.000 динара. То важи за све оне који ову културу сеју до 500 хектара али под условом да имају принос од 50 тона по хектару, пише Политика.
Услов је и да су целокупан остварени принос на уговореним површинама испоручили произвођачима шећера. Држава ће, како произилази из уредбе коју је влада усвојила крајем прошле године, новац уплаћивати произвођачима шећера који ће, потом, та средства проследити произвођачима репе. Произвођачи су, кажу, задовољни условима које нуди држава, а један од узгајивача репе из Темерина недавно је за новосадски „Дневник“ изјавио да ће због подстицаја повећати површине и да услови нису недостижни јер је и у најнеповољнијим годинама репе било 60 тона по хектару.
– И нама и шећеранама цена шећера у радњама одговара. Фабрике су зато повећале цену новог рода и плаћају 55 евра, по тони, а прошле године давали су 43 – рекао је овај произвођач. Шећер је прошле године био један од најдефицитарнијих производа у Европској унији, његова цена је крајем 2022. на берзама достигла десетогодишњи максимум. Недавном забраном неких од најделотворнијих пестицида који су штетни за пчеле, али корисни у производњи репе, задат је нови ударац на европску индустрију шећера. Без употребе тих препарата приноси могу бити мањи и до 30 одсто. Прогнозе су да ће многи од европских произвођача и даље одустајати од посла, па су велике шансе и да ће цена шећера расти, а Европа бити приморана да повећава увоз.
Још је рано прогнозирати колико ће коштати шећера у Србији из наредне кампање, то зависи од светских дешавања у том тренутку, казала је за лист „Политика“ Олга Чуровић, директорка Пословног удружења „Индустријско биље”.
– Очекујемо веће интересовање произвођача за сејање репе. Ако буде доста посејано, рецимо око 40.000 хектара и ако се оствари добар род, а може да буде и у просеку 65 па чак и 70 тона по хектару, кампања ће бити и у 2024. па тако и исплата – изјавила је Чуровићева за „Политику”.
Према њеним речима, буџет је тако испланиран да је подстицај ограничен на 500 хектара што је разумљиво због пројектовања новца и исплата. Навела је да су услови добри и да се очекују веће површине. Додала је да је ова производња изузетно захтевна – на јесен се припрема земља, а тек на пролеће је сетва. Нагласила је да је јасно због чега су сада у ланцу производње сви задовољни јер је неколико година била јако ниска цена шећера.
– Фабрике су практично саме сносиле тај терет. Требало је одржати производњу и тих 30.000 хектара а то су, ако ћемо право, одржале фабрике шећера. Јер без задовољавајуће цене произвођачи не би ни сејали репу – рекла је Олга Чуровић.
