Раније цветање различитих врста, страдање цветова због могућег мраза, али и повећани изгледи за сушу – све ово забрињава пољопривредне произвођаче.
Фебруар у Србији био је најтоплији у историји, односно, од 1951. године од када се званично спроводе метеоролошка мерења. На националном нивоу било је топлије за 6,3°Ц у односу на референтни период (1991 – 2020).
Републички хидрометеоролошки завод Србије објавио је податке у билтену за фебруар. Судећи према томе, иза нас је најтоплији и најсушнији фебруар икада. У Новом Саду и Кикинди је било за 7,3 и 7,4°Ц топлије од нормале. На још 19 од укупно 28 главних метеоролошких станица фебруар је био најтоплији откако се води евиденција, на шест други најтоплији, а на једној (Копаонику) – трећи најтоплији, преноси портал Клима 101.
Да ли пољопривредници са разлогом страхују?
Да је било топло и сунчано, то знамо. Ипак, да ли и како ће се овакве температуре одразити на пољопривреду и усеве?
„Ово може проузроковати смањење резервоара воде у дубљим слојевима земљишта, што аутоматски доводи до повећане рањивости на сушу у топлијем периоду године када је она постала поприлично честа појава”, каже др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду за сајт Клима 101.
Како објашњава, услед учесталије појаве топлотних таласа у хладном периоду године, ремети се уобичајени ток температурних услова и услова влажности. Имају ли пољопривредници оправдане разлога за бригу?
„Значајно топлији услови могу изазвати раније кретање вегетације различитих врста, а затим и друге поремећаје због померања фенолошког развоја”.
Чека се да прође март
Због актуелног стања у пољопривреди проузрокованог изузетно топлим фебруаром, са великом тремом се прате прогнозе. Чека се да прође овај критичан период године када је и даље могућ мраз.
„Велика је вероватноћа да се топлотни услови врате у неки опсег ближе нормали или ниже, што значи појаву мраза када долази до страдања цветова“, додаје др Ана Вуковић Вимић
Како појашњава, аномалија средње месечне температуре од више од 6 степени значи екстремно одступање од климатског просека. То значи да наша земља и свет не постају само топлији, већ и сушнији. У прилог томе иде и чињеница да је 2023.година била најтоплија икада у нашој земљи.
Фебруар најтоплији и глобално
Није само код нас забрињавајућа ситуација. На основу мерења Службе за климатске промене, фебруар ове године био је за 1,79ºЦ топлији него у другој половини 19. века. Забележена је и највећа температура површине мора, док је антарктички лед све тањи. Високе температуре посебно су погодиле југоисточну Азију, јужну Африку и Јужну Америку, као и западну Аустралију.
