Слична је ситуација и ако говоримо о цени закупа пољопривредног земљишта. Како „Blic“ пише, околности су такве да, чак и да цене аренде стагнирају, што није случај, нема ко више да их узима у закуп.
„Ситуација се без сумње мења. Чак и они који су пошто-пото узимали у закуп земљу, сада беже главом без обзира. Разлог је у томе што род не покрива ни закуп, а камоли све остале трошкове које арендаши имају“, наводи за „Блиц“ Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника Нови Сад.
Како објашњава Киш, пољопривредници долазе у ситуацију да немају тај луксуз да могу поднети неизвесност прихода.
„Све чешће смо сведоци да многи отказују закупе, ревидирају уговоре, па чак и престају да се баве пољопривредом. А како и не би? Ако узмемо да једна кифла у пекари кошта колико три килограма пшенице у откупу, схватићемо да је такво стање неодрживо“, наводи саговорник „Блица“.
Према његовим речима, све су ређи и они пољопривредници који су некада унапред плаћали закуп државног пољопривредног земљишта.
„Када чујете за неке огромне цифре закупа, то је вештачки и не одражава реално стање. Најчешће је случај да некоме мањка део земље који се налази поред његове, па онај који даје у закуп постави нереалну цену јер зна да ће му то проћи“, објашњава Киш.
Цена земљишта по хектару у Војводини се креће око 200 до 300 евра. То је просек, каже овај пољопривредник и нема много одступања.
„Наравно да ће цена бити нешто виша ако је земља близу водотока и погодна је микроклима. Од региона до региона зависи да ли ће приноси бити одлични или половични. Тако је цена у Јужној Бачкој и Срему виша и за 20 до 30 одсто у односу на друге делове Војводине. Али незахвално је говорити тако уопштено јер зависи буквално од места до места и других фактора – да ли има довољно атмосферске влаге или нема, рецимо“, наводи Киш.
Далеко највећи проблем који је постојао, а за који се саговорник Блица нада да ће ускоро бити решен јесте положај власника пољопривредне земље у односу на арендаша.
Према речима председника Асоцијације пољопривредника Нови Сад, до сада је ситуација била таква да власник земље који је даје у аренду „тера“ цену закупа до максимума, а притом узима субвенције државе иако није он тај који је обрађује.
„Прави се неки ред на том пољу и држава је најавила да ће субвенције моћи да добијају арендаши који земљу обрађују. То је добро и за оне власнике чији имовинско-правни односи нису до краја регулисани, али обрађују ту земљу. Радиће се мапирања, снимања, анализе како би се знало који власници (зло)употребљавају свој положај и узимају субвенције без основа“, наводи Киш.
На овај начин, сматра саговорник „Blica“, увешће се ред и олакшаће се положај оних који се заиста баве пољопривредом, а таквих је, сматра, све мање.
„Иако то звучи крајње песимистично, морате схватити да смо ми пољопривредници заиста једини реални оптимисти јер се уздамо у то да ће нам се уложени труд вратити. Данас готово да нема особе која у пољопривреду, превасходно ратарство улази а да се не наслања на наследство својих предака, односно да му та земља није остала од очева и дедова. Наравно да ту има изузетака, али то су обично они којима неће ништа представљати ако ‘једне године не роди’ јер приходују од нечега другог. Али такви су ретки“, закључује Киш.
Попис пољопривреде је у току. Према оном последњем из 2012. године, на територији Војводине било је регистровано укупно 147.623 пољопривредних газдинстава, што је износило 21,2 одсто од укупног броја домаћинстава са територије Покрајине.
Учешће власништва правних лица и предузетника у укупном броју пољопривредних газдинстава је у Војводини, у односу на остали део Републике, и пре 11 година био врло висок и износио је 23 одсто.
Просечна величина пољопривредног газдинства у Војводини износила је 10,9 ха. Величина коришћеног пољопривредног земљишта у Војводини код 70 одсто пољопривредних газдинстава је била испод пет хектара, а код 10 одсто газдинстава већа од 20 ха.
