Сведоци смо поскупљења хране из месеца у месец. Према Републичком заводу за статистику намирница која је највише поскупела у последњих годину дана је кромпир, за који треба издвојити дупло више новца него лане.
Са некадашњих 100.000 хектара под кромпиром, сада га садимо само на четвртини тих површина. Па кад се на све надовеже екстремно сушна година није ни чудно што је прескуп. Један од наших најбољих познавалаца кромпира, професор на Пољопривредном факултету у Земуну Зоран Броћић каже да ћемо као и у случају млека, мањак надоместити увозом али по већим ценама.
Вероватно можемо очекивати већи увоз кромпира него прошле године са вишим ценама. Тренутно те цене се крећу око 100 динара у супермаркетима, на акцијама има и по 80 динара, а на пијацама кромпир се продаје за 120 динара по килограму.
Мислим да у наредним месецима не би требало очекивати раст цене кромпира када се изједначе понуда и тражња. Зоран Броћић каже да је код нас пад приноса од 30-50 одсто и да је захваљујући екстремној години кромпир углавном неодговарајућег квалитета са малим потенцијалом за чување. Пад приноса у четири највећа произвођача у Европи, Немачкој, Белгији, Француској и Великој Британији је далеко мањи.
Због обима њихове производње наш стручњак оцењује да ће кромпира бити довољно за стари континент али по нешто већим ценама.
Професор Броћић је са својим тимом у Центру за кромпир у Гучи селекционисао домаће сорте кромпира које по квалитету не заостају за страним, али ће произвођачи наредног пролећа, ипак бити принуђени да купују прескуп семенски кромпир из увоза. Ми смо, што се струке тиче, произвели тај кромпир у Гучи који је изузетног квалитета. У рангу је са увозним. Обновили смо сортимент, разрадили технологију. Практично држава није стала иза тог програма, а инвеститори су се повукли због повећања цена репроматеријала у пољопривреди.
Нажалост, није се крају привело ни брендирање ивањичког кромпира па када на пијаци видите тако означене кртоле остаје вам да само верујете продавцу.
