Милан Јовицки из Бачке Паланке посејао соју на 65 хектара

Улагања у производњу соје су велика, а цена не би смела изневерити очекивања ратара

765
Фото: Милан Јовицки/Агроклуб

Соја је једна од главних ратарских култура код нас, а ова махунарка уз примену одговарајуће агротехнике и пажљивом контролом трошкова током производње може донети финансијску исплативост. Улагања у производњу соје су велика, рад и брига ратара огромна, а цена не би смела изневерити њихова очекивања, наводи за Агроклуб млади пољопривредник из Бачке Паланке, Милан Јовицки.


Благовременим укључивањем соје у плодосмену са стрним житом и кукурузом може се постићи дугорочна профитабилност, а она има огроман утицај на плодност земљишта, обзиром да везује азот и оставља га за следећи усев као и земљиште у растреситом стању, те је добар предусев за већину култура. Ових дана добар део својих парцела сојом је засејао Милан Јовицки. Од укупно 100 хектара колико обрађује, ова уљарица ће бити заступљена на 65 хектара.

Време сетве више „везује“ за температуру земљишта

Како је за Агроклуб рекао Јовицки правилна примена свих агротехничких мера услов је за добар принос. Припрему за сетву соје почео још летос на парцелама на којима је била пшеница. Након жетве орао је на дубини од 15 центиметара, а током лета пратио је стање и контролисао раст корова. Тамо где је приметио пораст корова парцеле је тањирао и тако избегавао употребу тоталног хербицида што је за њега било скупље, али је за земљиште далеко боље јер се избегава третман хемијом.

– Крајем октобра и почетком новембра поновио сам орање, овај пут на дубини од око 30 центиметара, а претходно сам употребио комплексно ђубриво – 15:15:15, или МАП – шта је било приступачније – рекао је Јовицки напомињујући да је благовремено обавио и затварање бразде како би се сачувала влага што је веома важна мера за сетву ове културе.

Јовицки соју сеје на парцелама где је земљиште квалитетно, проветрено, I и II класа те се одлучује за сорте прве групе зрења, а на лошијем земљишту сорте које раније доспевају.

– Време сетве више везујем за температуру земљишта него за датум. Оптимална температуре је 12 степени, али водим рачуна и да наредних дана буде топлије без појаве мраза. Уколико има довољно влаге, дубина сетве је од четири до шест центиметра, тамо где је сувље трудим се да зрно доспе до влаге па сејем на дубини од осам центиметра. На којој ће дубини семе бити засејано зависи и од типа земљишта –  каже млади ратар додајући да сеје на међуредни размак од 50 центиметара, док је размак биљака у реду 4,5 до пет центиметра.

Ратарима не остаје много у џеповима

Јовицки каже да је ова сетва веома скупа, обзиром да су драстично порасле цене горива и репроматеријала као и резервних делова и свих сегмената који су везани за рад у пољопривреди.

– За овогодишњу сетву треба доста новаца те сам продао део лагероване соје прошогодишњег рода. Ових дана цена се креће око 84 динара и то је солидно, али произвођачима не остаје много у џеповима. Ми ратари смо вечити оптимисти и са сваком сетвом се надамо бољем и једноставно знамо да земља мора бити засејана –  каже Јовицки и напомиње да цена на јесен не би смела бити нижа од садашње, обзиром да су улагања знатно увећана, а да соја захтева озбиљног и посвећеног произвођача који ништа не препушта случају.

Расте цена соје – 83 динара за килограм

Према последњем извештају са Продуктне берзе, цена соје прошле недеље била је 83,08 динара за килограм, без ПДВ-а, што представља нови ценовни максимум у текућој економској години. Овакав ценовни ниво је забележен и претходне године у априлу, када је ова уљарица имала снажан раст цена који је био праћен чак и на дневном нивоу.

Зашто се увози?

Како незванично сазнаје Агроклуб, када цена соје „скочи“, повећа се увоз ове културе из Хрватске и Румуније. Истраживали су колико је у априлу и мају 2021. године увезено ове уљарице и одакле. Према подацима Привредне коморе Србије, које су добили од Жита Србије, током априла наша земља је увезла 21 тону соје, а у мају 143 тоне. Најзаступљеније земље из којих се увозила соја су Хрватска, БиХ, Румунија и Мађарска.

– Србија је своје тржиште потпуно отворила. Ми смо потписали јако много споразума о слободној трговини, још 2008. са ЕУ. Увози се сигурно из неких интереса, или за потребе фабрике сточне хране – сојину сачму. Али домаћа соја мора да се чува као генетски немодификована коју треба лепо да наплатимо. Зато она има високу цену –  сматра агроекономиста Милан Простран за Агроклуб и наводи да када је направљена сојара из Бечеја крајем седамдесетих година прошлог века, имали смо производњу ове уљарице на пет до шест хиљада хектара, а у тадашњој Југоставији била је још једна сојара – у Задру.

– За десетак година дошли смо на 80.000 хектара, а сада имамо преко 200.000 под сојом и тако смо задовољили наше потребе. Карактеристика наше соје је што се овде гаји искљулчиво генетски немодификована. Тако да ми нема потребе да увозимо, али трговци не мирују – наводи Простран.

Према подацима Жита Србије током ове године, у периоду јануар – март, увезена је 10.441 тона ове уљарице. У одговору који су упутили Агроклубу, није експлицитно наведено из којих земаља.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here