Добро је познато да гајење соје има своје предности – повољан хемијски састав зрна одличан за прехрамбену и друге гране индустрије, обогаћује земљиште на коме је посејана, јер оставља у земљишту 60-80 кг чистог азота, те је одличан предусев многим ратарским културама. Ипак овог пролећа је посејана на мањим површинама него претходних година углавном због скупог репроматеријала и великих трошкова сетве, пише „Агроклуб„.
Они ратари који су је засејали на својим њивама одрадили су све неопходне агротехничке мере верујући у исплативост свог посла те и ових августовских дана редовно обилазе своје усеве.
Касније сорте имају шансу
Да је тренутно стање усева соје задовољавајуће потврдио је за „Агроклуб“ стручњак новосадског Института за ратарство и повртарство др Војин Ђукић. Он каже да је било доста падавина те ова уљарица до сад није осетила недостатак влаге. Наравно то се односи на подручја где није било града и временских непогода.
„Соје су на овим парцелама у доброј форми, оне које су засејане током прве половине априла у фази су наливања зрна, сорте каснијег зрења су у фази цветања и што је веома битно нису доживеле стрес услед недостатка влаге“, каже Ђукић.
На таквим се парцелама уколико буду оптимални временски услови током наредног периода могу очекивати добри приноси али ако буду високе температуре може доћи до убрзаног сазревања.
Појавиле се и гриње
Како објашњава др Ђукић тамо где је лед оштетио усеве у ранијим фазама дошло је до регенерације биљака, али ако је лед падао током седмог месеца оштећења су велика поготово на каснијим сортама. Има подручја где су временске непогоде донеле 100 посто штете, биљка је уништена до корена, проређен је склоп и наравно ту нема регенерације, а створена је могућност за појаву корова.
„Ратари добро знају да треба редовно да обилазе своје парцеле обзиром да су забележене и појаве гриња које се прво јављају на ободима парцеле те се благовремено мора реаговати акарицидима како се не би прошириле на целу површину.“
То се може уочити голим оком, лист постаје сивкаст, а уколико се одмах не реагује принос и квалитет зрна може бити десеткован. Гриње су видљиве на наличју листова где сисају биљне сокове, а уколико дође до јачег напада ових штеточина може доћи до слабог раста биљка, ситнијих махуна и наравно мањег приноса. Временске прилике са високим температурама погодују развоју ових штеточина те је неопходно обратити пажњу, обилазити парцеле нарочито када су у питању касније сорте зрења.
„За сада је соја у одличном стању, битне су падавине од половине јула до половине августа, а у каснијем периоду полако се смањују потребе за водом“, рекао је др Ђукић напомињујући да ове године није било значајнијих болести те уколико временске прилике буду оптималне очекује да ће бити добар род и квалитет зрна.
Добро би дошла још једна киша
Божидар Манојловић из Младенова редовно обилази своје парцеле од сетве до жетве. Ове године производњу соје засновао је на површини од 10 хектара, иако је репрометеријал био веома скуп одрадио је све агротехничке мере, посејао декларисано семе, прихранио и неговао усев слушајући савете стручњка.
„Усев изгледа добро, лисна маса је бујна, тамно зелена, има више бочних грана са доста махуна и правилан облик листа и махуне. Сорта на већини парцела је отпорна на полегање. На једној парцели лишће је било мало оштећено од јаког ветра, али обзиром да је у том периоду соја била ниска није било значајнијих проблема. За сада нема појаве гриња, делује да носи добар рода, али колико ће зрна у махунама бити и какав ће квалитет донети показаће вага на јесен“, рекао је саговорник Агроклуба, напомињујући да би добро дошла још једна киша.
Како напомињу стручњаци соја захтева влагу како земљишта тако и ваздуха, али није препоручљиво заливање усева уколико су температуре изнад 35 степени Целзијуса обзиром да би ефекат био контрапродуктиван.
