Тако на плантажама у Војводини могу да се сретну Непалци који беру краставце, парадајз и паприку, пише Данас.
На то одавно упозоравају послодавци, мале фирме, произвођачи у пољопривреди, воћарству, али и разне занатлије.
„Нема радне снаге, сналазимо се на мобу са колегама и пријатељима, породица помаже, а докле ће овако бити, не знам. Већ смо смањили производњу због тога јер нема ко да бере и пакује поврће“, каже за Данас војвођански повртар Илеш Б.
Нису само погођени повртари и воћари са недостатком радне снаге. И пољопривредници су ти који се жале да нико неће у шталу и на њиву.
„Пастира сам нашао, али за рад у штали, иако плаћам дневницу 4.000 динара, нико неће да се јави. Данас је јако тешко наћи раднике, све сами морате да радите“, искуство је пољопривредника Вукашина Баћине из Јаше Томића.
Зато никога није изненадила вест да у Госпођинцима корнишоне беру радници из Непала, док у Челареву беру и сортирају паприку и парадајз.
Колико је страних радника на сезонским пословима ангажовано ове године може само да се нагађа док се пребира по подацима Пореске управе, Националне службе запошљавања, Централног регистра за социјално осигурање и Националне алијансе за локални економски развој, од које је и потекла идеја да пољопривредна газдинства пријављују раднике на привременим и повременим пословима у пољопривреди.
„На газдинствима тренутно највише радника има из Узбекистана, Индије и Казахстана. Из Узбекистана има 293 радника у пољима, из Индије 257, Казахстана 39. Има и из других држава али то су појединци“, објашњава за Данас Иван Радак, шеф јединице за односе са јавношћу у НАЛЕД-у.
Како каже, у протекле три и по године, од када је стартовао систем за пријављивање страних радника, евидентирано је 67.502 лица са овим статусом, који су били ангажовани код 637 послодаваца.
