Иако су цене гаса у Европи у фебруару пале на најнижи ниво у готово 18 месеци, оне за храну настављају да расту. Трошкови енергије прелили су се на све привредне секторе, али оно што највише забрињава је како они утичу на домаћинства.
Стабилизација за шест месеци?
Иако су ниже, у обзир треба узети тзв. утицај заостајања, појаснио је за Euronews енергетски аналитичар из ТЕЛФ АГ-а, Рик Де Оливеира појаснивши да се тренутне ниже цене енергије морају претворити у ниже трошкове производње хране, како бисмо видели разлику.
„На пример, цене које данас видимо у супермаркетима одражавају цене енергије пре шест месеци, када је храна произведена. Стога верујемо да ћемо њихов пад видети тек за отприлике шест месеци, када се стабилизирају цене енергије“, додао је.
У Европској унији су оне у јануару у просеку порасле за 18.4 одсто у поређењу са истим раздобљем 2022. Мађарска је постала „шампион“ поскупљења хране (48,2 одсто), а следе је Литванија (32 одсто) и Словачка (28,6 одсто). Најмањи раст забележен је у Швајцарској (5,8 одсто) и Кипру (10,3 одсто).
Ипак, глобалне цене хране пале су у јануару, 10. узастопни месец.
„Мислимо да ће се поверење потрошача дефинитивно побољшати на крају 2023., али ће бити потребно много више времена да се реши криза трошкова живота“, прогнозира Де Оливеира.
