Шездесет хиљада компанија у Србији ради у грађевинском сектору који запошљава више од 200 хиљада људи. Те компаније утичу на производњу у још 22 друге индустријске гране.
Надлежни очекују да ће изменама и допунама Закона о планирању и изградњи унапредити сектор, решити проблеме и повећати приход. Део струке сматра да је реч о брзинском процесу који ће појединцима омогућити брз профит.
Укидање закона о конверзији уз накнаду, омогућиће откључавање више од пет хиљада локација, на којима је може бити изграђено преко 15 милиона квадрата.
Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре истиче да конверзија без накнаде неће бити укинута за спортске објекте јер то, како каже, предмет посебног закона.
„То ће се решавати кроз закон о спорту, ту неће бити укидања конверзије, као што нема ни када су у питању стамбене задруге. И то је предмет посебног закона, и нема укидања конверзије када је у питању процес сукцесије“, навео је Весић.
Професор Правног факултета у Београд Милош Живковић наглашава да нема сумње да је укидање конверзије у економском смислу користан потез.
Са шест одсто удела у БДП-у наше земље, грађевинарство представља битну карику у ланцу повећања броја запослених и развоја других индустријских грана.
Архитекта и урбанисткиња Др Ива Чукић каже да се измене и допуне закона уопште нису бавиле јавним интересом, улогом неке шире или стручне јавности.
Сматра да се изменама намерава да се убрзавају разни процеси, као што су издавање грађевинске дозволе, доступност информација о локацијама од јавног бележника, конверзија земљишта из права коришћења у право својине као и давање веће ингеренције Влади Србије да спроводи планове кроз посебан механизам који нема своју контролу у републичком парламенту или јединци локалне самоуправе.
Према њеним речима, то је брзински процес који би омогућио појединцима да што пре профитирају.
Професор Правног факултета напомиње да се и добар закон може лоше да се примени. „Да ли ће се и коме ићи на руку више зависи од преимене закона него од самих законских одредби. Задатак закона је да буде добар“, додаје Милош Живковић.
У Привредној комори Србије сматрају да измене и допуне закона омогућавају већи допринос грађевинске индустрије у привредном расту Србије, већу заинтересованост инвеститора.
Председник ПКС-а Марко Чадеж каже да нови закон доноси први пут браунфилд регистар – попис објеката на којима се већ деценијама ништа не ради, а у које може да се улаже. „То значи да ако инвеститор жели да уложи у објекат који је у каквом-таквом стању, да може да га реновира, сруши или изгради нови, да почне своју инвестицију и да уштеди време“, објашњава Чадеж.
Представници савета страних инвеститора позитивно су оценили предвиђене измене и допуне због смањења одлучивања човека и убрзавања процедура, зелене градње и укидања конверзије.
Весић очекује да ће најављене измене рештити неке од проблема пада грађевинске индустрије у протеклој години.
„Мислим да не постоји заиста нико ко се бави грађевинарством а да није био укључен у процес измене и допуне закона. Сигуран сам да када будемо усвојили ове измене и допуне да ћемо решити један од проблема, због чега смо прошле године имали пад у грађевинској индустрији преко десет одсто“, каже Весић.
Из министарства потврђују да су, поред низа новина, пооштрене казнене мере, те да ће одузимати лиценце свима који буду градили и радили мимо закона.
У другој половини марта, када уђе у скупштинску процедуру, Закон о планирању и изградњи биће усвојен са новим Просторним планом Србије, што би требало да да нови имплус грађевинском сектору у ком сваки уложени доноси три динара БДП-у.
